Сајам књига био је прилика и да Издавачка делатност краљевачке библиотеке представи своју продукцију из 2025. године.
У четвртак, 30. октобра, у Сали „Васко Попа” одржано је представљање библиотека „Посед поетике” и „Посебна издања” едиције „Повеља”, а у програму су учествовали аутори овогодишњих издања проф. др Радивоје Микић, проф. др Михајло Пантић, др Никола Маринковић и уредница Ана Гвозденовић.
Професор Радивоје Микић је говорећи о књизи „Песничка митологија Љубомира Симовића” истакао да овај песник радо активира обрсце нашег ритуално-магијског наслеђа (као у песми „Учитељица из Таора”), ослањајући основна значења неких предмата и појава на она изведена и симболичка. Ослањајући се на представе из наше народне културе Симовић је могао да једну привидно једноставну ситуацију претвори у подлогу за постављање важних питања о односу два света – света живих и света мртвих и садржајима на којима они почивају.
Професор Михајло Пантић је, поводом управо објављене књиге „Пут ка песми”, подсетио да у новије време не пише дневну критику већ да су његови текстови општија запажања о смислу поезије, њеном месту у данашњем свету, историји српских песничких поетика, те да његово интересовање заокупљају питања вредновања и тумачења песничког стваралаштва: „Поезија нам говори оно што се ни на који други начин не може изрећи… Недвосмислено казано, поезија одувек држи свет на окупу и даје му онолико смисла колико год је то могуће замисливо.”
Иако је Никола Маринковић већ низ година присутан у нашој књижевној јавности као књижевни критичар, уредник, преиређивач, „Поезија и ентропија” је његова прва књига. Осврћући се на наслов књиге, Маринковић је рекао да су текстови обједињени у
њој настајали током низа година, различитим поводима, али увек у оквиру исте интерпретативне запитаности: како појединачни песник одговара на изазов савременог, хаотичног света; како чува ону искру аутентичног, надсветског у својој поезији, чак и онда када је она манифестно „овосветска” и субверзивна према метафизичкој традицији.
У наставку програма, проф. Михајло Пантић је прочитао сонет „Језеро” Мирослава Максимовића, чија је књига „Сонети” објављена ове године као посебно издање краљевачке „Повеље”. Професор Радивоје Микић, аутор драгоценог поговора који прати овај избор, је истакао да је током више од пет деценија бављења књижевношћу Мирослав Максимовић остао одан сонету као облику са дугом историјом, који и у савременој српској поезији има важно место. Од 111 сонета, колико је Мирослав Максимовић написао, у ову књигу је уврштено 105.
