У години када се навршило 50 година од смрти Иве Андрића, дела нашег јединог нобеловца присетили смо се уз предавање проф. др Јасмине Ахметагић. Њена Књига о Андрићу, која се у издању Блум издаваштва појавила 2023, била је подстрек да се подсетимо неких од најупечатљивијих ликова Андрићеве прозе, овога пута превасходно из угла Јунгове психоанализе. „Иако је опус јединог српског нобеловца досад већ опсежно анализиран у литератури, др Јасмина Ахметагић својим интердисциплинарним и уобичајено темељним приступом заузима свежу аналитичку позицију у његовом проучавању – перспективу Јунгове комплексне психологије архетипова – те тако читаоцу нуди нове увиде у Андрићева најпознатија дела, која смо мислили да познајемо до танчина, и помаже у дубљем разумевању њихове вишеслојности”, поручује издавач.
Јасмина Ахметагић је пред бројним посетиоцима у краљевачкој библиотеци најпре направила осврт на појам архетипа и Јунгово схватање несвесног, а потом надахнуто говорила о ликовима попа Вујадина Порубовића, Анике, проте Мелентија, Маре Милоснице, госпођице Рајке Радаковић… Указавши на сталну борбу анимуса и аниме, те сенке и персоне, Јасмина Ахметагић је истакла да јој је управо Јунг помогао да у Андрићевим приповеткама открије нешто ново што их чини универзалним и актуелним и у нашем времену.
ЈАСМИНА АХМЕТАГИЋ (1970, Београд) дипломирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду. Добитник је Награде „Никола Милошевић”, за књигу Приповедач и прича (2014), као и Награде „Исидоријана” за најбоље књиге српске књижевности у 2006. и 2007. години: Унутрашња страна постмодернизма: Павић / Поглед на теорију (2005) и Антропопеја: библијски подтекст Пекићеве прозе (2006). За свој рецензентски рад награђена је повељом „Истакнути рецензент” 2020. године.
Осим поменутих наслова, аутор је великог броја текстова у књижевним и научним часописима, као и монографија: Антички мит у прози Борислава Пекића (2001), Потрага која јесам: о прози Владана Добривојевића (2002), Дажд од живога угљевља (читање с Библијом у руци: проза Данила Киша и Мирка Ковача) (2007), Злостављање и друге љубавне песме (2009), Невидљиво збивање: православна духовност у прози Григорија Божовића (2012), Књига о Достојевском: болест прекомерног сазнања (2013), Проза душе (2015), Књига о Камију: поетика мере (2017), Приче о нарцису злостављачу: злостављање и књижевност (2011; реиздање Блум, 2021).
Предавала је у Земунској гимназији, у два наврата је радила у Народној библиотеци Србије, предавала је и на Интернационалном универзитету и Државном универзитету у Новом Пазару, Алфа универзитету у Београду и радила у Институту за српску културу на Косову. Ради у Институту за српску културу, Приштина – Лепосавић.
Aутор фотографија Александар Димитријевић
