Наш колега и главни и одговорни уредник Издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” Краљево, Дејан Алексић, овогодишњи је лауреат престижне Дисове награде, која се у оквиру манифестације Дисово пролеће додељује од 1964. године. Ову одлуку је једногласно донео жири који чине песник Мирослав Максимовић, академик Миливој Ненин и доц. др Александар Костадиновић.
Између осталог, у образложењу Жирија се наводи: „Без икакве тежње за свођењем песничких рачуна, жири је проценио да је Дејан Алексић, као творац досадашњих дванаест књига песама, несумњиво један од најистакнутијих ауторских гласова савремене српске поезије. Посвећен непрекидном преиспитивању сопствених креативних поступака и домета, што је истовремено подразумевало и процес активног усвајања и подругојачења песничке и уметничке традиције (унутар и изван српских културних оквира), Алексић је свој поетски рукопис уобличио као особену синтезу двају магистралних токова новијег српског песништва. У његовом стваралаштву остварен је необичан укрштај: неосимболистичког старања о односима и везама унутар самог текста, што је за резултат дало цизелиране форме (утврђене песничке облике у везаном стиху) и видно избрушен, те дисциплинован поетски израз – и, с друге стране, веристичког трагања за оном искуственом грађом, која би с обзиром на свој статус нечега испод прага поетизације и наративизације (минијатурног и минорног), била тематски продор у неочекивано.”
Дејан Алексић је песник, драмски писац и прозни писац, као и стваралац књижевних дела за децу.
Објавио је преко двадесет књига за децу, дванаест песничких збирки, један роман и књигу драма, а ових дана је из штампе изашла и његова збирка прича „Хомункулус и друге приче о самоћи”. Добитник је важних књижевних награда које се додељују за поезију: „Васко Попа”, „Меша Селимовић”, Змајева награда Матице српске, „Бранко Миљковић”, Награда САНУ из Фонда „Бранко Ћопић”, „Мирослав Антић”, „Ристо Ратковић”, Бранкова награда, Матићев шал, Драинчева награда, „Исмет Реброња”, Просветина награда.
Поезија Дејана Алексића превођена је на десетак европских језика, а посебне књиге песама објављене су на шпанском, пољском, француском, словеначком и македонском.
За роман Петља добио је награде „Милош Црњански” и „Владан Десница”, а за рукопис драме Вина и пингвина 2010. године додељена му је Пекићева награда.
Као аутор књига за децу заступљен је у читанкама и обавезној лектири за основну школу. Двоструки је добитник награда „Политикин забавник” и „Невен”, Награде „Душан Радовић”, као и награда Змајевих дечјих игара за изузетан допринос литератури за децу и Међународног сајма књига у Београду, „Плави чуперак”, „Змајев штап”, „Гордана Брајовић”, „Раде Обреновић”, Награде Града Ниша за књижевност за децу, „Гомионица”, Златно Гашино перо, Доситејево перо, Награде Радио Београда, Златни кључић Смедерева, уз међународна признања „Мали принц” и White Raven.
МАГНЕТНО ПОЉЕ
Криви торањ и Босфор,
Катедрале, лукобран и једро.
Дечји распо ред часова
Притиснут Колосеумом.
Види их сваки пут
Кад отвара замрзивач.
После толиких година,
Путовања тону у кратковидост,
Даљина тријумфује на путу ка зимници.
Ипак, свет је на окупу,
Добро фиксиран сувенирима.
Понекад зачини продру
У сећање – дубоко замрзну то ткиво.
Ах, оно вино у коноби међу хридима,
Ситна киша у средњовековном селу.
На кога подсећа онај улични свирач
У сенци морепловчевог споменика?
Опиљци слика сабрани магнетним пољем,
Као у загрљају леда – одресци,
Грашак, бобичасто воће.