Поводом обележавања Светског дана поезије, наша библиотека је, у сарадњи са краљевачким средњим школама, приредила програм „Сонет, данас”. У првом делу програма краљевачки средњошколци Николина Карапанџић, Јана Вучетић, Сара Родић, Димитрије Мајсторовић, Оливера Раденковић и Матеја Чубрило говорили су најпознатије сонете Петрарке, Шекспира, Јована Дучића, Стевана Раичковића и Ивана В. Лалића, а потом су се одабраним стиховима представили наши савременици у чијем опусу важно место припада и сонету.
Мирослав Максимовић, песник, есејиста, уредник, приређивач, објавио је прошле године у оквиру Повељине едиције „Посебна издања” књигу „Сонети”, у коју је уврстио 105 од укупно 111 сонета које је до тада написао. У ово издање ушао је и сонетни венац „Скамењени”, по Раичковићевој „Каменој успаванци”, који је пре нешто више од две деценије, 2005. године, Максимовић штампао такође са знаком „Повеље”. На програму у славу сонета и поезије Максимовић је читао управо сонете којима остварује дијалог са Раичковићем, као и неке раније, написане 60-их и 70-их година прошлога века, и говорио о изазовима ове форме која претрајава вековима.
Драган Хамовић, дугогодишњи уредник „Повеље”, окренут је сонету и као стваралац и као проучавалац књижевности. Хамовић је читао сонете из својих збирки „Намештеник” и „Поткровље” (штампана прошле године у нашој едицији „Поезија, данас”), а у својим коментарима подсетио је на важну књигу Часлава Ђорђевића „Српски сонет” и осврнуо се на различите варијације овог устаљеног облика.
Дејан Алексић већ годинама пише у слободном стиху, али је први период његовог стваралаштва био обележен неосимболистичким истраживањима задатих образаца у којима је важно место имао и сонет. Алексић је говорио сонете из раних књига „Свагдашњи час” (2000), „Собна митологија” (2003) и „После” (2005) и подсетио на устаљене облике других култура који су такође успели да се очувају кроз дуги временски период (хаику у јапанској или газел у арапској књижевности).
Овом приликом захваљујемо и менторима краљевачких ученика, професоркама Весни Сеничић, Силвани Мирковић и Славици Лекић.
Аутор фотографија Иван Спасојевић
