У среду, 14. априла, краљевачка библиотека била је домаћин предавања о репресијама над женама кажњеним због Информбироа у Југославији. Др Љубинка Шкодрић, виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду, ауторка монографије „Жене Голог отока” (Београд: Вукотић медиа, 2025) анализу о сложеном сегменту југословенске прошлости спровела је на основу обимне архивске грађе, објављених извора, релевантне литературе, мемоара, штампе и извора са интернета. Суштина постојања казнених установа за ибеовце била је ограничавање њиховог утицаја на околину и идеолошко преваспитавање. Др Љубинка Шкодрић је детаљно представила процес кроз који су ибеовке пролазиле, од првих реакција на сукоб југословенског руководства са Информбироом, преко хапшења и спровођења истраге, до процеса преваспитања и дугорочних последица тортуре. Ауторка је наводила и судбине појединих жена, истичући да се иза броја од укупно пописаних 1080 крију тешка животна искушења кажњеница и њихових породица, које су биле обележене деценијама касније.
Међу ухапшеним женама биле су чланице партије, које су на састанцима износиле сопствено мишљење, формирале илегалне организације, делиле пропагандни материјал, али и онe које су осуђене због подршке мужевима, браћи, очевима и др. Кажњаване су домаћице, раднице, службенице, али и близу 200 ученица и студенткиња. Њихов живот у казненим установама Рамски врт, Забела, Свети Гргур, Голи оток, Столац и Рајхенбург ауторка је представила кроз мноштво детаља истичући различите методе физичке и психичке тортуре. „Ибеовке су остале симбол левице, делом и југоносталгије, али пре свега синоними за страдање и жртвовање. Можемо их посматрати и као оличење оних који су били издани, чак и наивни, као и оних којима су неправедно ускраћене шансе и могућности. (…) Спремност на праштање јесте значајан сегмент сваке преживљене тортуре, али је важнија способност да се о њој проговори, да се пружи отпор, спречи понављање и укаже и позове на одговорност организатора и починилаца”, закључила је др Шкодрић.
Текст: Катарина Јаблановић
Фотографије: Иван Спасојевић
