Вести

Библиотеке често постају кључни покретач културног и друштвеног развоја у мањим срединама, надрастајући своју превасходну улогу чувара књига и промотора читања. Једна од најбољих потврда да је то тако долази нам из Кучева. Народна библиотека „Стеван Раичковић” представља прави пример како једна установа културе може постати покретачка снага целе локалне заједнице. Ова библиотека већ годинама успешно доказује да простор међу књигама није само за тишину, већ за стварање нових идеја и повезивање људи свих генерација. Више о томе имали су прилику да чују Краљевчани на програму организованом с циљем да се представе активности, пројекти и издавачка делатност поменуте библиотеке. Програм је одржан у четвртак, 14. маја, у нашој библиотеци. Гости су били директорка Народне библиотеке „Стеван Раичковић” Јована Дишић, иначе награђивана књижевница, и песник Марко Ђорђевић, коме је недавно, управо у оквиру издавачке делатности ове библиотеке, објављена песничка књига Кјароскуро. Централна тема разговора био је часопис за књижевност Максим, основан пре пет година, али се разговарало и о пре две године установљеној награди „Стеван Раичковић”, те о серијалима програма „Библиосалон” и „Књишко мољче”.

Посебан импулс овом новом добу установе дала је и недавна одлука о промени званичног назива. Дугогодишње име „Никола Сикимић Максим” замењено је именом једног од највећих српских песника – Стевана Раичковића, који је рођен у оближњој Нересници. Ова промена није била само административни корак, већ дубоко симболичан чин враћања коренима и снажан замајац за брендирање Кучева као завичаја поезије и врхунске књижевности.

Након представљања њиховог рада, укупан утисак је јасан – Народна библиотека „Стеван Раичковић” није само место где се позајмљују књиге, већ живи и пулсирајући центар који обликује друштвени живот града. Она поставља нове стандарде за све сродне установе у мањим срединама, шаљући снажну поруку да су улагање у културу и очување баштине најсигурнији путеви за дугорочни развој и опстанак локалне заједнице.

Aутор фотографија Александар Димитријевић