У оквиру 35. Жичког духовног сабора Преображење у НБ „Стефан Првовенчани” отворена је изложба „Свитак”, академског сликара и графичара, Вељка Михајловића.
Вељко Михајловић завршио је Факултет ликовних уметности у Београду. Излаже самостално и кроз тематске циклусе, а његов стваралачки опус у великој мери инспирисан је културним и историјским наслеђем српског народа – Београдом, средњовековним манастирима и црквама, рекама, старим градовима и архитектуром. Међу најпознатијим циклусима су „Калемегдан”, „Студентски парк”, „Круг двојком”, „Хиландар”, „Манасија” и „Жича”, као и радови посвећени Котору и другим просторима.
Изложбу је отворила археолог Гордана Гаврић, истакавши да свици пред посетиоцима „као потку имају реч и боју”, подсећајући на речи из Светог јеванђеља по Јовану: „У почетку беше Реч и Реч беше у Бога и Бог беше Реч… У њој беше живот и живот беше видело људима”. Управо таквој речи, нагласила је Гаврић, клања се трагалац за суштином постојања Вељко Михајловић, који кичицом на платну исписује древне записе преузете са ротулуса, требника, јеванђеља и псалтира. На крају свог излагања, Гордана Гаврић закључује да је изложба „Свитак” „истовремено архаична и модерна, драгоцен прилог малобројним духовним вертикалама у времену обрнутих перспектива”.
Присутнима се обратио и сам аутор, истичући да дела говоре сама за себе. Том приликом прочитао је и одломак из романа Папир Горана Петровића – дела које кроз причу о хартији као носиоцу памћења и духовности успоставља суптилну везу са темом изложбе, односно са древном традицијом записивања и чувања речи на свицима и пергаментима, што је и средишња инспирација Михајловићевог сликарског опуса.
Изложба „Свитак” представљена је 2025. године у Музеју Српске православне цркве у Београду. Садржи 24 уља на платну. Реч је о 240. самосталној изложби овог уметника, 61. у Београду.
Аутор текста Ивана Хренко
Аутор фотографија Иван Спасојевић
