У краљевачкој библиотеци представљена је делатност и издаваштво Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, пред бројном публиком заинтересованом за очување и неговање српске културе, језика и науке у Црној Гори.
Рад Друштва представили су Милорад Дурутовић, песник, уредник и књижевни критичар, и др Јелена Газдић, доцент на Филозофском факултету у Никшићу.
Друштво чланова Матице српске у Црној Гори основано је 2010. године у Подгорици као научно и стручно невладино удружење. Одлуку о оснивању донели су чланови Матице српске који живе у Црној Гори, а иницијативу је подржао и Управни одбор Матице српске из Новог Сада. Основни циљеви Друштва односе се на неговање духовности и културе, као и на подстицање и афирмисање књижевног, уметничког и научног стваралаштва, при чему се посебна пажња поклања очувању српског језика и културе, независно од тога у ком делу света живе припадници српског народа. Поред тога, Друштво настоји да чува и унапређује културне, научне и друге везе са словенским народима, суседима и осталим народима широм света.
Милорад Дурутовић говорио је о књизи „Његошеви Црногорци: прилог српском биографском речнику”, академика и књижевника Мира Вуксановића, у којој су дати животописи сто четрдесет виђених личности из Црне Горе. Дурутовић истиче да је Вуксановић у предговору насловљеном „Случајна књига” образложио зашто је, суочен с опрезношћу других да се позабаве овом темом, сам преузео улогу историчара и сачувао од заборава ликове чија је судбина била угрожена политичким поделама насталим у периоду после рата.
Др Јелена Газдић представила је још једно издање Друштва, публикацију „Црна Гора кроз историјска документа”, аутора Јована Маркуша, која кроз изворна документа приказује пет стотина година историје Црне Горе. Она је поновила да зборник представља покушај и подстицај за прикупљање и чување грађе о језику, народности, цркви и држави, наглашавајући да наведена документа имају тежину аксиома, односно чињеница о којима не може бити расправе. Јелена Газдић поменула је и друга издања Друштва, као што је фототипско издање Горичког зборника и Савинског буквара, првог српског буквара штампаног у Венецији 1597. године.
Аутор текста Ивана Хренко
Аутор фотографија Андреј Анђић
