Јуче је у краљевачкој библиотеци представљен роман Драгана Хамовића Кратки спојеви. Песник по вокацији, књижевни критичар, есејиста, уредник, врсни познавалац и тумач књижевности, аутор књига за децу, Драган Хамовић се огледа и у прозном изразу, а аутофикцијска књига Кратки спојеви, која је ове године објављена у Малој библиотци Српске књижевне задруге, својеврсни је наставак награђиваног романа Род ораха. Изграђена на вештом преплитању фине лирике и аутоиронијских и иронијских тонова, ова проза је умногоме и завичајна, па је краљевачка библиотека била право место за њено представљање овдашњим читаоцима.
О књизи су говорили проф. др Радивоје Микић и др Јана Алексић, док је аутор читао одломке из романа. У своме обраћању, које је по ко зна који пут придобило краљевачке љубитеље лепе речи, професор Радивоје Микић је истакао да роман Кратки спојеви има све карактеристике тзв. романа о одрастању, у чијем се средишту налази пут од куће у насељу Рибница ка знатно ширем социјалном хоризонту те да се и један и други роман овог писца могу сврстати у тзв. кратке романе који су се у српској књижевности појавили на почетку XX века, у тренутку кад је наша проза освојила оне поступке који су омогућили преношење лирских компонената у прозни израз. Професор Микић је нагласио да је у роману Кратки спојеви, оствареном у поетичком кључу аутофикције, прави књижевни јунак, уз приповедача и његову мајку, у ствари, сама књижевност, и да се у њему може уочити разгранат скуп цитата из песама бројних српских песника (Бранко Миљковић, Иван В. Лалић, Бранислав Петровић, Бранко В. Радичевић, Милош Црњански, Десанка Максимовић, В. П. Дис, Рајко Петров Ного, тај „резервни стриц из Херцеговине”, како сам приповедач каже).
Јана Алексић је говорила о томе како Хамовић вешто залази у домен метапоетике, схваћене као начелне опсервације о питањима књижевног заната: „У роману је подастрт цео спектар упечатљивих ликова, јунакових савременика и познаника, који су се окушали у писању или пак остварили озбиљн књижевни углед. Остварујући блиске или површније контакте са њима, али свакако дотакнут њиховим књижевним судбинама, јунак који је уједно приповедач у првом лицу одлучује да уз ноту субјективности, исприповеда њихове стваралачке биографије”.
Аутор фотографија Иван Спасојевић
