Поводом Дана државности – Сретења, државног празника који се обележава 15. и 16. фебруара, у краљевачкој библиотеци одржано је предавање историчара Александра Марушића под насловом „Српска национална револуција 1804–1835”. Овај празник установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу, 1804. године, дигнут Први српски устанак, па се тако обележава као дан сећања на почетак српске револуције, али и као Дан уставности Србије – у спомен на 1835. годину, када је у Крагујевцу проглашен и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије, познат као Сретењски устав.
Александар Марушић, виши кустос историчар у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, говорио је о узроцима, току и последицама овог изузетно значајног и сложеног процеса који се одиграо на простору некадашњег Београдског пашалука у првим деценијама деветнаестог века, а чији је исход био уобличавање темеља нововековне српске државности. Уз подсећање на војни аспект револуције, оба српска устанка, њихове вође и Хаџи Проданову буну, посебна пажња посвећена је опису и анализи дипломатске борбе да се дође до зацртаних циљева.
„Сретењски устав написао је Димитрије Давидовић, кнежев секретар, оснивач ’Новина сербских’, по угледу на Француску грађанску револуцију… Саставио је Устав који није велик по обиму, имао је 14 глава и 142 члана, али у чијем уводу је записано да је Србија јединствена, нераздељена земља, са својим границама, са својом територијом, заставом и грбом…”, истиче историчар Марушић говорећи о значају Сретењског устава.
Аутор текста Ивана Хренко
Аутор фотографија Иван Спасојевић
