У уторак, 30. јуна, у свечаној сали Скупштине Града Вршца, организовано је уручење награде „Васко Попа” књижевнику Зорану Ћирићу. Овај врсни прозаиста, али и аутор чији је стваралачки развој у почетку био обележен поезијом, гласовито признање добио је за књигу песама Тајне песме за Кети, објављену у Издавачкој делатности наше библиотеке. Тако је дугом низу књижевних награда, које Повељу истичу као једног од најважнијих домаћег издавача песничких наслова, трећи пут придружана и награда „Васко Попа”. Посебно интересантан податак је и тај да се међу четири наслова обухваћених најужим избором за ову награду нашло чак три књиге објављене у Повељи.
Програму уприличеном у част уручења награде, присутвовао је велик број културних посленика и стваралаца Града Вршца. Чули смо обраћања градоначелнице Драгане Митровић, Драгослава Ђорђевића, оснивача ове књижевне награде, образложење жирија којим је председавао песник Јован Зивлак, као и реч главног и одговорног уредника наше издавачке делатности, Дејана Алексића. Такође, публика окупљена овим свечаним поводом могла је чути и речи дародавца Радета Ракочевића, власника компаније Senzal Capital, који већ годинама донира претежни део новчаног износа награде „Васко Попа”. У свом свечаном слову, лауреат се посебно осврнуо на онај део свог разноврсног стваралачког асортимана који се односи на поезију, истичући, између осталог, и посебно место које у нашој лирици заузима љубавно песништво. Писати љубавне стихове у данашње време представља, према Ћирићевом мишљењу, велики изазов и искушење. Говорећи о свом односу према делу Васка Попе, а посебно указујући на интимне биографске паралеле, награђени аутор је рекао: „Оно што нас двојицу повезује, осим да смо писци који држе до свог заната, је и то што смо доживели љубав свог живота, без метафоричности и претеривања. То су жене од крви и меса, са којима смо живели космичко заједништво.”
Образлажући одлуку жирија, Јован Зивлак је, поред осталог, саопштио: „Ћирић је обележио ово време својом опором речју, а сада га срећемо у потпуно другом облику. Он пише љубавне песме, што је у данашње време помало непристојно. Али, то ради на модеран и особен начин, што смо ми, као жири, препознали. За разлику од наших песничких великана, чије су музе биле етеричне, он је љубавну поезију спустио на земљу и успео да докаже да је љубав у овом веку могућа.”
Фотографија преузета са https://www.vrsac.com/