|
„Ја овако замишљам рај“, одушевљено је прокоментарисао др Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, приликом обиласка Таре, у августу 1996. године. Иако су нагласили да би се о особеностима и лепоти ове планине могло говорити „читав дан“, о Тари су, „као о рају на земљи“, синоћ у краљевачкој библиотеци говорили представници истоименог Националног парка, Бориша Чолић, Миодраг Петровић и Ана Панић. |
|
Национални парк Тара обухвата простор од око 20 хиљада хектара између Бајине Баште и Вишеграда, а овај статус стекао је 1993. године, захваљујући особеностима флоре и фауне, јер неке биљне и животињске врсте, као што су Панчићева оморика, различак, пољска млечика, Панчићев скакавац… постоје само на овој планини. – Захваљујући специфичностима географског положаја, геолошке подлоге и надморске висине, на Тари је заступљена око трећине укупне флоре Србије. Идентификовано је преко хиљаду биљних врста, 34 шумске и 9 ливадских асоцијација… Најзаступљеније су заједнице смрче, јеле и букве које чине преко 85 одсто шумских површина, а посебну занимљивост представља јединствена шумотресава, позната као „тепих ливада“ на Црвеном потоку, где је своје станиште нашла и Панчићева оморика – испричао је Миодраг Петровић. Дубоки кањони и очувана вегетација представљају идеално станиште за многе животињске врсте, као што су дивокоза и медвед или ситни сисар алпска ровчица који су у многим деловима Европе ретки или ишчезли. Панчићев скакавац је у животињском свету симбол ове планине, као у биљном Панчићева оморика, чије је станиште само на Тари, па се сматра локалним ендемитом, наглашавају представници Националног парка Тара. Планина Тара има богато културно-историјско наслеђе, бројне планинске масиве, кањоне, два вештачка језера, реке Дрину, Врело, Дервенту… потоке и усеке. На овом подручју одржало се 53 врсте сисара, 153 врсте птица, 37 врста риба… Све то чини овај простор јединственим у Европи. – Ипак, све ово опстаје захваљујући великим напорима и ентузијазму нас из Националног парка. Немамо велику помоћ од државе. Из нама непознатих разлога, рецимо, пре неколико година инструменти за мерење температуре и климатских особености са Таре су пренети на Златибор. Податке те врсте сакупљамо на најнепоузданији начин. Другог избора немамо.То довољно говори колико држава брине о овом јединственом подручју – истичу Бајинобаштани. 1. април 2010. |