У оквиру свог новог серијала “Водич кроз наша села“, краљевачка библиотека представила је синоћ село Гледић. Поводом овом представљању јесте, заправо, монографија села, чији је аутор Вера Плазинић. Она је, у свом обраћању, рекла да село Гледић има богату историјску прошлост, али да је све сиромашније са становништвом и “живим“ домаћинствима. О значају овог посла
Милан Коњовић ( 1898-1993) био је један од најистакнутијих српских сликара двадесетог века. Студирао је у Прагу и Бечу, а живео у Паризу и Сомбору. Својим опусом од шест хиљада радова, припада врху српске ликовне уметности, уз афирмацију особеног стила страсног колористе експресионистичког темперамента. Критичари су га понекад називали “последњим фовистом“. Поводом двадесетогодишњице смрти овог
Замак Маглич лежи на брегу изнад десне обале Ибра, на око двадесетак километара јужно од Краљева.Подигнут је на уској заравни стеновите косе која чини један од западних огранака масива Столова. Из тог правца је, према североистоку, и једини копнени прилаз утврђењу. Сачувани историјски извори о замку и овом подручју веома су оскудни. Први подаци потичу
„Ја овако замишљам рај“, одушевљено је прокоментарисао др Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, приликом обиласка Таре, у августу 1996. године. О Тари су, као о рају на земљи, у краљевачкој библиотеци синоћ говорили представници истоименог Националног парка, Бориша Чолић, Миодраг Петровић и Ранко Милановић. Национални парк Тара обухвата простор
Новинар, публициста и истраживач Зоран Љ. Николић годинама се бавио Београдом “о којем се мало зна“. Реч је о деловима главног града који се углавном налазе “под земљом“ као што су, рецимо, ташмајдански, новобеоградски, вишњички…лагуми, римски водоводи и бунари…Николић је написао и објавио више књига на ту тему, а повод његовом гостовању у краљевачкој библиотеци
После романа и књига прича, по којима је Момо Капор (1937-2010) препознатљив у српској књижевности, недавно су се пред читаоцима појавиле његове мање познате телевизијске критике које је као своје прве књижевне радове објављивао два пута месечно у рубрици “Мали екран“ “Књижевних новина“, од 1964. до 1969. године. Књига “Мали екран“, у издању РТС-а и
У оквиру прграма Светосавски дани мр Драгољуб Даниловић одржао је предавање на тему Страдања Жиче. Налазећи се на месту укрштања многобројних путева прво седиште Српске архиепископије страдало је вековима од непријатељских војски. Страдања су почела најездом Монгола 1240. Током тринаестог века Жичу су опустошили Татари и Кумани, а у време Душанове владавине Жичу су угрожавали
Јуче је гост краљевачке библиотеке био ђакон Ненад Илић, редитељ, писац и слободни уметник. Он је најпре са ученицима ОШ „Живан Маричић“ из Жиче разговарао о славама у Срба, а потом је у вечерњем термину пред бројним Краљевчанимаодржао предавање „Црква, нација, држава“. Ђакон је указао на прилике у нашем и глобалном друштву, опасности потрошачке индивидуализације
У четвртак, 27. децембра, одржан је књижевни програм на којем су се представили песникиња Нина Живанчевић и песник Мирослав Максимовић. Пред посетиоцима чији је број увелико надмашио просечну посећеност песничких вечери и у много већим српским срединама, аутори су читали своје стихове, и говорили о свом стваралачком искуству. Дејан Алексић, главни и одговорни уредник Издавачке
“ Весела су деца сва, тра ла, ла, тра, ла, ла, весели су људи сви, заједно смо ја и ти…“ запевало је више десетина малишана, окупљених на Дечјем одељењу краљевачке Библиотеке, када се на вратима појавио глумац прерушен у Деда Мраза. Они су, наиме, присуствовали представи “Није лако Деда Мразу и још некоме“ у којој
Поводом осамдесет година од рођења великог књижевника Мирослава Антића, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ одржан је програм под називом Мики Антићу од нас, у коме су учествовали полазници Студија лепог казивања, креативне радионице која се одржава у овој библиотеци. У мултимедијалном представљању, посетиоци су били у прилици да чују његову биографију, стихове песама, као и
За полазнике Бајкотеке, будуће прваке ОШ Четврти краљевачки батаљон, припремили смо програм под називом Пипи из суседства. Гост програма је била глумица Јасмина Радовић. Ова млада, даровита уметница пеображена у Пипи Дугу Чарапу, популарну јунакињу Астрид Линдгрен, водила је најмлађе чланове наше библиотеке на узбудљиво, бајколико путовање у написани свет. Упознала их је са њеним