|
Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националности сам Србин…Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребе да доказујем… Овом писаном изјавом, упућеној почетком новембра 1976. године САНУ, писац Мехмед Меша Селимовић одредио је себи место у српској књижевности, своју националну припадност српском народу, не одричући се муслиманске вере. Иако је почео да пише у позним годинама, његови романи Тврђава, Дервиш и смрт, Острво…постали су својина најшире читалачке публике, а Мешу Селимовића подједнако воле и цене све генерације читалаца |
|
Овакву оцену о делу Меше Селимовића, чија се стогодишњица рођења обележава ове године, изнео је проф. др Александар Јерков, који је синоћ, у читаоници на трећем спрату краљевачке библиотеке, говорио о класику српске књижевности. Пред бројном публиком, професор Јерков је нашироко „објашњавао“ шта бројне генерације читалаца везује за књижевника по чијим се делима може мудрије живети, него по делима из филозофије, усамљенику, босанском прогнанику, левичарском трагичару и, надасве, писцу за сва времена.
11. мај 2010. |