|
У библиотеци и ризници манастира Хиландара, српске царске лавре на Светој гори, налази се 1.100 рукописних књига, писаних на пергаменту (штављеној јарећој кожи), претежно у варијанти тзв. српске редакције старословенског језика. Ретки су манастири који поседују толики број царских повеља, владарских златопечатних була, хрисовуља, турских фермана… На полицама хиландарске библиотеке налази се педесетак хиљада књига. |
|
– Вековима чувамо прва српска књижевна дела која је својом руком писао свети Сава. Реч је о Карејском и Хиландарском типику, затим о средњовековним хагиографским делима јеромонаха Доментијана, монаха Теодосија, Теодора Граматика…Поседујемо повеље готово свих немањићких владара, понајвише краља Милутина и цара Душана, византијских, руских, бугарских владара… У хиландарској библиотеци чувамо и Октоих Првогласник, штампан 1494. године на Ободу… испричао је јерођакон Доситеј, дугогодишњи хиландарски библиотекар и ризничар. Хиландарски монах је, наиме, у читаоници на нашем трећем спрату, пред великим бројем Краљевчана, представио хиландарску библиотеку и беседио на тему Писана реч и живот вечни. Он је обелоданио да је велики број рукописних књига дигитализован и на тај начин постао је доступан изучаваоцима књижевних дела из средњег века. – Има периода када влажност ваздуха на Светој гори иде и до 94 одсто. У таквим условима није лако очувати књиге. Међутим, хиландарска библиотека је климатизована, па су на тај начин дела од изузетне важности за нашу писменост и културу заштићена од трулежи и пропадања– рекао је јерођакон Доситеј.
28. мај 2010. |