Народна библиотека “Стефан Првовенчани“ и краљевачки Народни музеј приредили су синоћ у музејској Галерији програм посвећен Слободану Јовановићу, једном од најумнијих Срба двадесетог века, чије је дело деценијама прећуткивано и оспоравано. Јовановић је школске 1904/05. године изабран за декана београдског Правног факултета, а коју годину касније за ректора Београдског универзитета. Био је и председник Српске краљевске академије. Објављивао је радове из области права, историје, социологије, филозофије…Чувени издавач Геца Кон објавио је тридесетих година прошлог века Јовановићева Сабрана дела у седамнаест томова. |
Рад на Универзитету и Академији прекидао је у време Балканских и Првог светског рата. Као експерт учествовао је на Мировној конференцији у Паризу 1918-1919. године. Био је један од оснивача и председник Српског културног клуба. Након војног пуча 27. марта 1941. године, Јовановић је ушао у коалициону Владу као њен потпредседник. У избеглишту у Лондону био је и председник те Владе до 1943. године. На суђењу генералу Дражи Михаиловићу, јула 1946. године, осуђен је, у одсуству, на 20 година робије. Умро је у Лондону 12. децембра 1958. године. О лику и делу Слободана Јовановића инспиративно је говорио проф. др Јовица Тркуља, док је изложбу о бурном животу овог заборављеног српског мислиоца, политичара, професора и књижевника, припремила и отворила Олга Красић-Марјановић из Библиотеке града Београда.
23. фебруар 2012. |