Аутор ове, како је наведено, прве свеобухватне биографије нашег Нобеловца, Михаел Мартенс, немачки је новинар и публициста, рођен у Хамбургу 1973. године. Као дугогодишњи дописник немачког листа Фракфуртер алгемајне цајтунг једно време провео је у Русији, Атини и Истанбулу. У Београду ради од 2002. до 2009. године. Током своје каријере велику пажњу посветио је проучавању бурних историјских процеса на Балкану, тиме поставши један од бољих познавалаца политичких неприлика у овом делу Европе.
Иако Мартенс у овој књизи експлицитно не образлаже порекло своје фасцинације Андрићем, очигледно је да је књижевно дело нашег најславнијег писца снажно утицало на Мартенсово разумевање болних односа међу балканским народима.
Сам писац у уводу каже: Oва књига не треба ни да диже ни да руши споменике. Она представља покушај приближавања једном човеку и његовом добу. И заиста, једна од најзначајнијих карактеристика ове биографије је њена непристрасност. Мартенс је биографију Иве Андрића писао седам година током које је детаљно проучавао, не само Андрићев живот и књижевни рад, већ и историју Југославије и јужнословенску књижевност.
Ослањајући се на архивску грађу, преписке, али и на Андрићева дела која добро познаје и разуме, Мартенс успева да нам, без наметања личног суда, представи личност Иве Андрића у склопу историјских околности које су снажно обележиле Андрићево стваралаштво и његову дипломатску каријеру.
Мартенс вешто описује један европски живот човека, чија је књижевна заоставштина толико значајна за свет, да му се може опростити свесна одлука да, зарад писања, јавно не иступа онако како би, можда, трагично време, време великих моралних дилема, у том тренутку од њега захтевало. Живот славног писца истовремено је и прича о трагичној судбини европских народа у XX веку, чији се колективни понори нису много разликовали од оних на личном плану.
Српски и босанскохерцеговачки књижевник и новинар Мухарем Баздуљ, који је саветима и смерницама Мартенсу био од пресудне помоћи током писања, наводи да је ова биографија Иве Андрића доказ и да аутори ван српског говорног подручја могу да напишу књиге које представљају значајан допринос проучавању нашег културног наслеђа.
Препоруку написала: Ана Воштинић