Пред вама је Избор – затворити се у мрачне подруме прошлости или у живот закорачити пуни наде, с мислима о срећнијој и лепшој будућности. Тако је било и са мном, уместо да будем тужна и депресивна, изабрала сам да будем срећна.
Др Идит Ева Игер рођена је у Кошицама 29. септембра 1927. године, у породици мађарских Јевреја Лајоша и Илоне Елефант. Она је једна од, нажалост, малог броја преживелих сведока ужаса холокауста, која је на својој кожи доживела страхоте концентрационих логора. Детињство је изгубила у рату, адолесценцију у логорима смрти, а младост у покушајима да се никад не осврће на прошлост. Са 42 године дипломирала је психологију и постала признати специјалиста за лечење посттрауматског стресног поремећаја. Властитом животном причом, академским знањем и клиничком праксом својим пацијентима говори о снази и животној нади. Колеге др Игер упоређују са Виктором Франклом, који je писао о тражењу смисла живљења у концентрационом логору, док она говори о психологији слободе.
Идит је имала срећно и безбрижно детињство у Мађарској. Од пете године ишла је на часове балета, нешто касније почела је да тренира и атлетику, а била је и члан мађарске олимпијске гимнастичке репрезентације. А онда је, преко ноћи, све нестало. Са шеснаест година, 1944. године, депортована је заједно са својом сестром Магдом и родитељима у логор Аушвиц. По доласку у логор, др Јозеф Менгеле одвојио је родитеље од ње и сестре. Више их никада нису виделе, убијени су у плинској комори. Тада почиње и незамислива тортура и мучење кроз који ће ова девојчица проћи како би сачувала живот.
Када ми је мама рекла: Драго ми је што имаш мозак, кад већ ниси лепа, те речи су подупрле мој страх да сам мањкава, безвредна. Али у Аушвицу, речи моје мајке одјекивале су у мени са другим значењем. Имам мозак. Паметна сам. Ја ћу већ смислити нешто што ће ми помоћи.
У књизи је описана невероватна воља за животом, борба са самом собом, успони и падови који показују колико је човеков дух неуништив.
Препоруку написала Маријана Јакшић