Матори, приповедачев отац, тешко је болестан и пре смрти долази из Аустралије у Брчко да види сина са којим је цео живот у затегнутим односима. Његов син је писац који се из Осла вратио у Брчко и живи на броду – плови, понекад пише и редовно се дрогира. Отац му купује већи, али стари брод који заједно покушавају да обнове. Једног јутра, након што се Матори није вратио са ноћног риболова, син креће у потрагу. У страху од нађеног непрестано посеже за својим „коктелима“.
Током потраге Беким приповеда историју комплексног односа са оцем, али и друге кључне тренутке свог живота, као и своју највећу речну авантуру, пловидбу Савском бубом са Норвежанином и Јапанцем, од Брчког до Црног мора.
Роман прате две паралелне авантуре, једна о (не)згодама испуњеним путовањима и тражењу себе, друга о гледању у себе и бежању од онога што се тамо налази. Спаја старе авантуристичке романе са егзистенцијалистичким преиспитивањима смисла живота. Као и сваки добар роман, на непретенциозан и непатетичан начин испитује велике теме, (не)мирећи се на крају са пролазношћу сваке врсте.
Беким Сејрановић написао је роман о животу на реци па посвета Марку Твену није нимало случајна. Ово је истовремено и роман о потрази за властитим идентитетом, роман о одрастању односно одбијању да се одрасте, роман о односу оца и сина, љубавни роман, и на крају али не мање важно, роман о пороцима и борби са самим собом.
Ово дело на бескомпромисан, искрен, комплексан, аутоироничан, узбудљив и духовит начин отвара бројна питања која муче савременог човека. У првом плану је егзистенција и живот са свим својим облицима, врлинама и манама, остало је мање битно…
Беким Сејрановић рођен је 1972. године у Брчком. Од 1985. године похађа средњу поморску школу у Ријеци, смер наутика. Године 1993. сели се у Осло (Норвешка), где је магистрирао на Историјско-филозофском факултету, одсек јужнословенска књижевност. Од 2001. до 2006. године ради као лектор и предаје јужнословенску књижевности, језике и превођење. Паралелно ради и као судски тумач и књижевни преводилац, предаје норвешки за странце, те пише и објављује властиту прозу.
За роман „Нигде ниоткуда“ 2009. године добио је награду „Меша Селимовић“.
Романи и кратке приче преведни су му на више страних језика: норвешки, енглески, словеначки, македонски, немачки, чешки, италијански и пољски.
Преминуо је 21. маја 2020.
Беким Сејрановић ће остати упамћен као један од најталентованијих аутора који су се појавили у региону у 21. веку.
Препоруку написао Андреј Анђић