Роман Најнормалнији човек на свету, Ивана Токина, прича је о обичном човеку, благом преступнику, који између полицијских саслушања води нормалан живот испуњен свакодневним борбама, пре свега борбама са самим собом.
Негде тачно у Београду и некако отприлике сада живи човек, ни млад а ни превише зрео, у глувом и пустом породичном стану који дели са псом. Осим старих фотографија једног ишчезлог детињства и породице какве је једном било или могло бити има још само багаж старих грехова. Ситна огрешења о закон га доводе до Правнице, жене његових снова, а можда и жене његовог живота уколико се живот не покаже претесним за обоје.
Ту је и један сплав, једна девојчица и један наглашено емотивни таксиста, као и један животни приручник писан руком предака. Приручник нуди кратке и прецизне одговоре, али и доста неисписаних страница које тек треба попунити…
Токин каже да је у овој књизи писао о човеку коме се живот указао тек кад је од њега одустао.
Роман Ивана Токина је дискретно нежан, елегантан, с опором завршницом. Одлично иде уз вино, сир и Мајлса Дејвиса. Чувати на сувом месту заклоњеном од сунца, уживати га у самоћи мислећи на неког драгог, достижног или не,“ написао је Теофил Панчић.
Иван Токин рођен је 1971. године у Београду. Радио је као конобар, шанкер, продавац чоколаде, програмер, веб дизајнер, ревизор рачуноводствених извештаја, консултант, физички радник, помоћник зидара и копирајтер. Кувао је у неколико финих ресторана. Објављује колумне, текстове и приче у штампи. Живи у Београду.
Најнормалнији човек на свету је Токинов први роман, а по њему је рађена и истоимена представа у режији Миље Мазарак.
Препоруку написао Андреј Анђић, библиотекар