О телу ми знамо много више него о души. Нико није у стању да нацрта атлас душе. Ми понекад успевамо да уловимо само њено погранично пространство. Тамо, на тој граници, у мери у којој смо јој се приближили, настају такве вибрације, указују се тако истанчани детаљи о којима је готово немогуће и говорити на нашем прелепом, али ограниченом језику…
Овим речима, почињу нове приповетке руске књижевнице Људмиле Улицке, једне од водећих савремених светских писаца.
У оба дела књиге под називом Пријатељице и У телу душе, испричане су само на први поглед свакидашње, љубавне и породичне приче, у којима су истакнути моменти када се живот мења. Кроз емоције опраштања, самоће, страха, пролазности, сумње и смрти, Улицка води читаоце кроз људске судбине и сазнања која из њих произилазе. Приповеда као и често до сада, о женским односима, пријатељству, блискости и њиховом доживљају стварности. Јунакиње овог романа, сведоче о тренуцима важних животних догађаја или када суочене са пролазношћу, понекад и разочарaњем, схватају све оно што им је живот донео.
Људмила Улицка је завршила биологију на Московском државном универзитету, можда зато у причама често помиње термине из ове области науке. На почетку књижевне каријере писала је драме и сценарије за позориште, филм и телевизију. Дела су јој преведена на више од двадесет језика. Добитница је бројних руских и међународних књижевних признања.
Препоруку написала Весна Андријашевић