Аутобиографска прича о једном дану из детињства Јасминке Петровић, шездесетих година двадесетог века у Београду. Нема мобилних телефона, нема телевизије, деца смишљају једну игру за другом, у којима глуме ситуације које знају из своје школе или из живота одраслих. Јасминка, Зорица, Ненад, Саша и још неколико деце, расту у једном дворишту, играју се са псом Билом, праве своју „приватну низбрдицу“ за санкање; сањају о путовању у обећану земљу, сукобљавају се са баком и деком …
Кроз њихова маштовита довијања како да надоместе мањак играчака улазимо у некадашња детињства и атмосферу једног времена у којем није постојао појам досаде нити мањка инспирације и мотивације за игру. Довољна је била почетна ситуација – десети рођендан мале Јасминке, за време лета, у Професорској колонији.
Књига је намењена узрасту од 9 до 12 година. Награђена је за најдуховитију дечију књигу 2004. године.
Књигу прате интересантне илустрације Добросава Боба Живковића.
Препоруку написала Александра Цветковић