Гвендолин Рајли са изузетном вештином представља компликоване породичне односе. Овај роман дочарава динамику тих односа, кроз дијалог маjке и кћерке,све до обелодањивања заплетене тајне из детињства . Док кћерка(нараторка) поставља питања о прошлости које жели да се реши, мајка (главна јунакиња романа) покушава да успостави и учврсти место у животу своје кћери. Уза све, роман има и дозу духовитости. Акценат је, међутим, на дубоким емотивним траумама и бременитости породичних реалија.
Бриџет не гаји присне, већ дипломатске односе са породицом. Њена мама Хелен је главна тема и ово је прича о њој. Бриџетино хладно приповедање осликава њену суштинску немогућност да се повеже са било ким, чак и са особама с којима је у сродству. И када описује свог младића Џона и живот у заједници са њим, ни младић, ни време које с њим дели нису у првом плану, већ дубоко у позадини њене свакодневице. Намеће се питање зашто не жели да мајку упозна са дечком, зашто је понижава, зашто одбија да је позове у стан, да упозна њену свакодневницу, зашто збија морбидне шале.
Мајка је посматрач сопственог живота. Неразумевање извире из свега неизрецивог, на пример, из разлога за мајчин развод, из генерацијског јаза. Посреди је мимоилажење животних околности и Бриџетин напор да толерише и прихвати животни избор своје мајке. А главна јунакиња романа није волела свој посао, живот у предграђу. Разговоре третира попут саслушања, држи се чврстих правила, прописа, има устаљена очекивања. Занима је искњучиво сигурна позиција.
Бриџ покушава да приђе остарелој и болесној мајци, опет да би решила мистерију, да ли је мајка трпела злостављање, зашто се удала за насилног човека, зашто све користи као изговор за прећуткивање. Бриџино детињство личи на уврнути квиз: не изговарај и не питај све што те занима, пази, јер ће мајка заћутати чим посумња да желиш да је насамариш и намамиш у замку питања.
Гвендолин Рајли, енглеска књижевница рођена у Лондону 1979. године, своју прву књигу Хладна вода објавила је 2002. и за њу добила награду „Beti Trask“ за најбољи роман аутора млађих од 35 година, док је за роман Џошуа Спаски (2007) уручена Награда „Samerset Mom“. Роман Прва љубав (2017) ушао је у ужи избор за „Bejli“, награду која се додељује најбољој савременоој ауторки романа на енглеском језику, Награду „Goldsmit“, те признања „Dilan Tomas“ и „Gordon Bern“, а добила је и Меморијалну награду „Džefri Fejber“. Роман Моје авети (2022) ббио је у ужем избору за „Ratbouns Folio“ награду за најбоље дело фикције на енглеском језику. Гвендолин Рајли је изабрана у британско Краљевско књижевно друштво у селекцији „Четрдесет аутора млађих од 40 година“, А Тајмсов књижевни додатак уврстио ју је у 20 најбољих савремених британских и ирских романописаца данашњице.
Препоруку написала Бојана Ђоковић, библиотекар