Шта је најтеже у жаловању? Оно што смо изгубили или оно што никада нисмо имали?
Главна јунакиња овог романа, ботаничарка Роуз, одлази у Јапан, на захтев адвоката свог оца, којег никада није упознала, како би присуствовала читању тестамента. Тужна и усамљена млада жена, која је детињство провела између депресивне мајке и нежне баке, упознајући град Кјото открива лепоту и значај флоре у јапанској култури. У свом новом дому, Роуз упознаје Сајоко, одану домаћицу која са њом комуницира на енглеском, и Пола, привлачног пријатеља и сарадника. Пол је Белгијанац и чини се да, као и она, носи терет туге на својим плећима. Он ће бити њен сапутник на путовању између вртова, храмова и гробља. Откривајући свет дуго очекиваног оца, њена осећања варирају од љутње, беса, меланхолије, до среће, потпуног проналажења себе и поновог рођења.
Обилазећи градске храмове, она проналази мир и преображај у сваком зен врту. Док се читање тестамента ближи, открива да је отац гајио велику љубав према њој и да му ништа у животу није било важније од њеног доласка на овај свет, а то јој је значило више од материјалног богатства које је добила. Схватила је да је коначно тамо где треба да буде – код куће.
Сваком поглављу претходи кратка алегоријска прича заснована на древним легендама из Јапана и Кине.
Мјуријел Барбери рођена је 1969. године у Казабланки, у Мароку. Студирала је филозофију у École normale supérieure, једној од најугледнијих високошколских установа у Француској. Књижевница је и професорка филозофије. Мјуријел Барбери је провела две године у Кјоту, а потом неко време у Амстердаму. Данас живи у Француској.
Препоруку написала Маријана Јакшић