Странац у шуми, најновији роман владике Григорија Дурића сa аутобиографским елементима, на маестралан начин истражује теме идентитета, вере, припадности и духовног путовања кроз причу о младом монаху и његовим сусретима са старцем-пустињаком, који живи у колиби скривеној дубоко у херцеговачким шумама.
Та шума више је од обичног места радње — она постаје метафора за људску душу и њене скривене кутке, за дивљину и тишину у којој човек може да пронађе себе. Дурић мајсторски користи природу као огледало унутрашњих превирања својих ликова. Писан непосредним и јасним стилом, уобличен кроз дванаест рунди, дванаест референци на човекову унутрашњу борбу са собом, роман се бави универзалним питањима постојања и смисла, које главни јунак разрешава отварајући своје биће Божјој љубави и милости. Разговори са старцем воде младог монаха тешким, али и радосним путем духовног сазревања, а престају, симболично, у тренутку када сазнаје да ће бити изабран за епископа.
Аутор зналачки балансира између спољашње радње и унутрашњег монолога, стварајући вишеслојно дело које се може читати на различитим нивоима.
Странац у шуми представља значајан допринос савременој српској књижевности, показујући да се дубоке духовне и филозофске теме могу обрадити на приступачан и књижевно вредан начин. Ово је књига која поставља важна онтолошка питања, не нудећи лаке одговоре, већ позивајући читаоца на сопствено промишљање.
…Постоје људи сладострасници, а по свему као здрави типови, који се ничега не стиде. Увијек сам се питао јесу ли они такви рођени или су се томе научили, томе да у себи поразе стид… А стари Грци су говорили како држава почива на правди и стиду, јер нема једног без другог…За њих је стид био једна од главних врлина.
…
Видиш, недостаје ми стид, тако бих волио да се истински постидим, онако дјетиње искрено…Можда је управо на стид Христос мислио када је рекао да треба да будемо као дјеца, јер стид је оно што спречава да се човјек веже за зло.
Препоруку написала Ана Воштинић