Четврту прозну збирку Милана Ружића Пун кофер прича, чини сто тематски разнородних кратких прича, које су слика нашег живота и сведочанство времена. Приче прате сазревање, од евоцирања успомена из детињства, љубавних недоумица, преко животних трзавица до озбиљних промишљања о националним темама. Књига је настала као резултат бескрајних шетњи „приликом двогодишњег посрнућа човечанства условљеног ковидом“, истиче аутор. Збирка садржи седам целина: Недостајања, Дајте ми самоћу, Записи из поднебља, Не умем да пишем о љубави, Сретања, Да сиђеш међу нас и Фусноте. Читалац ових прича полако улази у нескривени свет писца, јер су оне последица ауторовог личног искуства, писане са снажним емоцијама, искрено и дубоко израженом сетом али и опажања стварности људи које је аутор сусретао, од аустријског нобеловца Петера Хандкеа, до људи из наше свакодневице.
Милан Ружић је рођен у Чачку, завршио је Филолошки факултет у Београду на Катедри за општу лингвистику. Пише и колумне, које преузима више од четрдесет штампаних медија у земљи и иностранству.
Одломак из књиге: „У овој ноћи, када од сећања кидам оно најлепше да бих писао о нечему најтужнијем, сећам се како ме никад није мрзело да те отпратим до оне раскрснице и гледам како кроз таму корачаш узбрдо ка својој кући, а вечерас ме мрзи јер знам да одлазиш без окретања при којем би махнула или се насмејала.“
Препоруку написала Весна Андријашевић