И ове, 2026. године наставиле су да стижу лепе вести о наградама песничким књигама које су објављене у оквиру Едиције Повеља. Најпре, збирка песама Анђели у капи мастила Гордане Ђилас завредила је награду „Душан Васиљев”, коју традиционално додељује Град Кикинда. Рођена Наковчанка, Гордана Ђилас је похађала Гимназију „Душан Васиљев” и као средњошколка имала подршку пишчеве породице, па је уручење овог признања за њу било пуно симболике и посебних емоција:
„У то време кикиндска је била једна од цењених гимназија у ондашњој Југославији. Знање које сам стекла омогућило ми је да без икаквих препрека упишем Филолошки факултет у Београду. Као гимназијалка имала сам потпору у писању од породице Душана Васиљева која је додељивана младим песницима. У банатском небу има нешто специфично што песнике са ових простора обележи и ту сам нашла своју сродност са Душаном Васиљевим”, рекла је ауторка приликом примања награде.
Књига Мирис анђела Живојина Ракочевића овенчана Наградом „Бранко Ћопић”, коју додељује пишчева задужбина при Српској академији наука и уметности.
О лауреатима награде „Бранко Ћопић” одлучивао је Управни одбор Задужбине Бранка Ћопића, који чине академици Матија Бећковић, Злата Бојовић, Јован Делић, Душан Ковачевић и Милосав Тешић (председник), на седници одржаној 28. априла 2026. године у САНУ, а свечаност уручења одржаће се у уторак, 19. маја, у 12 сати, у Клубу САНУ.
Поводом песничке књиге Живојина Ракочевића, у саопштењу се наводи:
„У стиху ’Добро је близу смрти бити’ Живојин Ракочевић је згуснуо своју песничку позицију и оправдао животом и делом своју поезију. Од циклуса ’Слике, мириси’ па до краја књиге ’Мирис анђела’, Ракочевић пева из непосредне близине смрти, из збега и о избеглима, из Пећке патријаршије, о мајци и мајкама, и о мајци избеглици, где је мајка и она рођена, закопана у брдима, и она која грли два сина у најлонским кесама да би осетила последњи мирис деце, и Пећка патријаршија и њена игуманија, па и сама Богомајка. Песмом ’Драгодан’, Ракочевић је аутентично актуализовао стих, ритам и мелодију тужбалице, а песме ’Прве трешње’ и ’Мирис деце’ призивају Бранка Ћопића и његову песму ’Гроб у житу’. Поезија достојна имена Бранка Ћопића.”
