МОЈЕ АВЕТИ: ГВЕНДОЛИН РАЈЛИ

Гвендолин Рајли са изузетном вештином представља компликоване породичне односе. Овај роман дочарава динамику тих односа, кроз дијалог маjке и кћерке,све до обелодањивања заплетене тајне из детињства . Док кћерка(нараторка) поставља питања о прошлости које жели да се реши, мајка (главна јунакиња романа) покушава да успостави и учврсти место у животу своје кћери. Уза све, роман

МОНАХ ХОКАЈ: ВУК ДРАШКОВИЋ

Ово је прича о времену у којем су уништени животи милиона људи представљеном кроз лик главног јунака који је уништен као човек. Аутор нас враћа у мучне, ратом захваћене деведесете године бивше Југославије, подсећајући нас на ратне страхоте кроз тужну судбину главног јунака. Приказано је како је млад, даровит историчар, постао серијски убица и злочинац,

КАЖИ ТЕТИ „ДОБАР ДАН” : ЈАСМИНКА ПЕТРОВИЋ

Аутобиографска прича о једном дану из детињства Јасминке Петровић, шездесетих година двадесетог века у Београду. Нема мобилних телефона, нема телевизије, деца смишљају једну игру за другом, у којима глуме ситуације које знају из своје школе или из живота одраслих. Јасминка, Зорица, Ненад, Саша и још неколико деце, расту у једном дворишту, играју се са псом

ВЕЧЕРА ЗА ШЕСТОРО : ЛУ МИН

Вечера за шесторо је необичан роман о обичној теми, породичним односима. Међутим, то је такође занимљив и проницљив приказ онога што се дешавало у фабрикама касних 1990-их када је Кина спровела економске реформе које су утицале на државна предузећа и њихове запослене. Кроз шест ликова, шест перспектива и шест поглавља, Лу Мин је исприповедала причу

ЖИВОТ ПЕСНИКА: СЛОБОДАН ТИШМА

Користећи жанр аутобиографске фикције, Слободан Тишма је кроз причу о уметнику донео пуно о једном времену и околностима које су њега лично креирале као песника. Више од приче о самој уметности ово је прича о ономе ко ту уметност ствара. У Животу песника се осим романа о уметнику могу уочити елементи социјалног романа (специфичан социјални

ЖЕНЕ, БАЈКЕ, КРАЉИЦЕ

Књига „Жене, бајке, краљице” представља занимљиву збирку приповедака девет хрватских књижевница (Нада Гашић, Јулијана Адамовић, Наташа Говедић, Вера Вујовић, Лада Жиго, Јадранка Пинтарић, Јадранка Баргх, Ана Ђокић и Аида Багић) које су одлучиле да укључе познате женске ликове из бајки у своје приче. У њима су се нашле  супруга Модробрадог, Пепељугина мајка и маћеха, бака

СТАКЛЕНО ЗВОНО: СИЛВИЈА ПЛАТ

„Стаклено звоно”, роман америчке песникиње Силвије Плат, изворно је објављен 1963. године под псеудонимом Викторија Лукас. Књига је заснована на аутобиографским подацима из песникиног живота, описује стварне личности и догађаје под измењеним именима и детаљима. Радња романа приказује шест месеци живота главне јунакиње Естер Гринвуд, која преко студентског конкурса добија прилику да буде гостујући уредник

МУРДО: АЛЕКС КУСО

„Мурдо“ Алекса Кусоа, је књига о невероватном Јетију и његовим причама о немогућим сновима. Да ли су ти снови заиста немогући? Ова књига се састоји од педесет девет прича, преточених у педесет девет жеља, које ће нам то открити. Мурдо живи на планинама од папира и учи нас да ништа није немогуће. Сањао је да

КАРЛ УВЕ КНАУСГОР: У ЗИМУ

Четири књиге есеја које Карл Уве Кнаусгор (Осло, 1968), вишеструко награђивани норвешки писац, аутор обимног аутобиографског романа у шест томова Моја борба, пише својој најмлађој ћерки представљају неку врсту личне енциклопедије. Насловљени по годишњим добима (У јесен, У зиму, У пролеће, У лето), есеји су израз пишчеве замисли да још нерођеном детету остави неку врсту

СЕДАМ ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ И ШЕСТ ДРУГИХ, НЕ САСВИМ НЕПОЗНАТИХ ПРИЧА: РОКСАНА ЈЕНЏЕЈЕВСКА – ВРУБЕЛ

Ауторка збирке прича „Седам величанствених и шест других, не сасвим непознатих прича“ је Роксана Јенџејевска – Врубел, пољска књижевница и сценаристкиња. Написала је преко четрдесет књига за децу, за које је добила значајне награде, а неке од њих су уврштене на Листу ризнице Музеја дечјих књига у Пољској и на међународну листу најзначајнијих књига за

МЛАДЕНКА КОСТОНОГА: ЖЕЛИМИР ПЕРИШ

Желимир Периш, рођен у Задру 1975. године, до сад је објавио збирку прича „Мученице” (2013), романе „Мима и квадратура круга” (2014) и  „Мима и ваше кћери” (2015), збирку песама „Х” (2016), роман „Младенка Костонога” (2020), који је поред награде Тпортала за роман године добио и награду „Кочићево перо”. Сликовницу „Страшка поставља тешка питања“ објавио је

ГОДИНА ЗЕЦА: АРТО ПАСИЛИНА

Арто Пасилина један је од најзначајнијих и, без сваке сумње, најпревођенијих финских писаца, који је својим богатим литерарним опусом скренуо пажњу светске јавности на савремено књижевно стваралаштво мале нордијске земље из које је потекао. Роман Година зеца сматра се најзначајнијим делом овог прослављеног финског аутора, превођен је и награђиван широм света, 1994. године је увршћен