Горан Марковић чувени је југословенски филмски и позоришни редитељ, сценариста и писац. Дипломирао је филмску режију на светски признатој филмској академији ФАМУ у Прагу 1970. године. До сада је режирао око педесет документарних и једанаест дугометражних филмова, који се сматрају антологијским остварењима домаће кинематографије: „Специјално васпитање“, „Национална класа“, „Мајстори, мајстори“, „Вариола вера“, „Сабирни центар“, „Кордон“,
У својој најновијој књизи за децу, „Како је један таван постао славан“ Милоје Радовић читаоца уводи у један невероватан свет. Свет који се дешава на једном, наизлед, сасвим обичном тавану. Први јунаци са којима се читалац сусреће јесу старе, истрошене, похабане ствари које се ипак надају да ће поново једнога дана некоме бити потребне. Поцепана
Који су најјачи страхови данашњице ако изузмемо архајске страхове од природних катастрофа и да ли човек и човечанство нешто могу да науче преко искуства страха, само су нека од питања која нас уводе у занимљиве теорије о страху у истоименој књизи Владете Јеротића.
„И развијајући своју фабулу по сваку цену, он се коначно сасвим губи у праски речи и витлању слика и ситуација, у церебралним подвизима из којих се осећа једино дах библиотека и брзо листаних фолијаната.” Иво Андрић, један од првих критичара „Бурлеске Господина Перуна Бога Грома”, Књижевни гласник, књ. 5, бр. 2, 16. јануар 1922.
Француски писац румунског порекла, Ежен Јонеско, својим кратким причама, чланцима и есејима, драмским делима („Ћелава певачица“, „Столице“, „Носорог“), је умногоме обликовао културне токове модерног доба. Са Семјуелом Бекетом, најистакнутији је представник и утемељивач „Театра апсурда“. На класично схватање позоришта одговорио је својим “антитеатром”, без традиционалних шема, заплета, без граница између реалног и фантастичног.
Енес Халиловић је рођен 1977. године у Новом Пазару. Аутор је шест песничких књига, три збирке прича и две драме. Са супругом Елмом Халиловић у коауторској књизи „Загонетке“ објавио је 172 прикупљене народне загонетке. Главни је и одговорни уредник часописа „Сент: лист за књижевност, умјетност, културу“ и главни уредник „Екермана: веб часописа за књижевност“.
„Могло би се рећи да се пацијент не сећа ничега што је заборавио или потиснуо, али да дела у складу с тим. Репродукује то, не као сећање, већ као чин, не знајући да се понавља“. Сећање, понављање и превазилажење, Сигмунд Фројд
Роман Ноћни воз за Лисабон, швајцарског писца и филозофа Петера Бијерија (1944), познатијег под псеудонимом Паскал Мерсије, први пут је објављен, сада већ давне, 2004. године. Одмах по излажењу изазвао је огромну пажњу читалаца немачког говорног подручја, а када је 2008. преведен на енглески језик, постаје један од најчитанијих романа те године у свету и
Хиперборејци [грч. hyperbóre(i)os, хипер-, Boréas север], у грчкој митологији, народ на крајњем северу Европе где се не може доспети ни копном, ни морем, живе у миру и изобиљу. Речник страних речи и израза, Иван Клајн и Милан Шипка То је мишљење Грка, у ствари можете рећи мит, а можете рећи и конструкција, филозофска, јер има
Ришард Капушћински (1932-2007), пољски есејиста, песник и новинар, био је предавач фактографске књижевности на европским и америчким универзитетима. Писањем репортажа бавио се од студентских дана, када је добио и прву награду. Касније су уследила бројна признања у земљи и свету као и више номинација за Нобелову награду. Трагајући за изворима савремене историје, путовао је и
Дебитантски роман афроамеричке ауторке Енџи Томас привукао је огромну пажњу јавности када је објављен, управо због актуелности и универзалности теме којом се бави – расизма. Приказујући живот младе црне девојке Стар која живи у гету, а школу похађа у „белачком крају“, ауторка приказује дубоке поделе у америчком друштву и предрасуде које постоје код обе расе.
„Још није ни свануло. Савана је спавала. Јофи се пробудио жедан. Пун месец сијао му је право у лице. Значи ти си ме пробудио? Зар баш никад не могу имати мира?“