Бог не може све да стигне, зато је измислио мајку, мото је књиге “Мајке познатих“, чији је аутор познати српски драматург, писац и редитељ Јован Ћирилов. Књигу је издала београдска “Лагуна“, а у њој се налазе записи о мајкама Леонарда да Винчија, Достојевског, Кафке, Шекспира, Толстоја, Моцарта, Чаплина, Стаљина, Хитлера, Обаме, Тесле, Црњанског…Синоћ је ово
У оквиру Недеље руске културе у Краљеву, а у организацији Српско-руског дома “Св. Александар Невски” у Народној библиотеци “Стефан Првовенчани” одржана је трибина посвећена великом руском мислиоцу Ивану Александровичу Иљину, а на тему “Политичка и правна философија Ивана Иљина”. Од присутних беседника посетиоци су били у прилици да сазнају нешто више и о животу овог
Бројни Краљевчани присуствовали су синоћ, у читаоници нешег Дечјег одељења, занимљивом предавању о екологије. О овој теми говорила је доц. др Снежана Б. Пешић, професор на крагујевачком Природно-математичком факултету. Пешићева је на инспиративан и ауторитативан начин представила и своју књигу “Основи екологије“. – Ову књигу сам писала желећи да поделим са свима које екологија занима,
Први овогодишњи број часописа “Повеља“, у издању краљевачке библиотеке, обилује занимљивим књижевним прилозима. На првим страницама, у рубрици “Прочеље“, овјављени су прилози Данила Николића, Мирослава Максимовића, Алена Бешића, Соње Атанасијевић, Звонка Карановића, Александре Ђуричић, Биљане Т. Петровић, Горане Баланчевић и Горана Томића. Следе “Премошћења“, односно преведена проза и поезија Хенрика Стангерупа, Сергеја Довлатова, Чеслава Милоша
Народна библиотека “Стефан Првовенчани“ из Краљева и Градска библиотека “Владислав Петковић Дис“ из Чачка годинама успешно сарађују. Један од видова те сарадње огледа се и у посети Краљеву иностраних писаца, гостију “Дисовог пролећа“, угледне песничке манифестације чији је организатор чачанска библиотека. Синоћ се краљевачким љубитељима писане речи представила норвешка песникиња Туне Хеднебе, гошћа “Дисовог пролећа“.
Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је у сарадњи са средњим школама из Краљева започела серијал „Велики и заборављени умови Србије“. Основна је намера да се на овакав начин средњошколци, тинејџери укључе у библиотечке програме не само као посетиоци, већ и као њихови креатори и учесници. Осим тога, овим серијалом млади људи имају прилику да сазнају нешто
Роман „Terra d’oro“ Милкице Милетић представљен је у краљевачкој библиотеци. Милетићева прати бурну синхронију породичних судбина трговаца морепловаца, госпара Срба из Дубровника и њихових бурних живота и живих фресака тих судбина у окриљу источнога залеђа у Србији, у моравском Градцу и околини, у земљи деспота Стефана Лазаревића…О роману је говорила Милица Јефтимијевић-Лилић, истакавши да је
Народна библиотека “Стефан Првовенчани“ из Краљева објавила је до сада три књиге песама најстаријег европског књижевника, Француза Филипа Жакотеа, рођеног 1925. године у швајцарског граду Мудону. Реч је о књигама песама “Кукувија/Неук“, “У зимској светлости/Мисли под облацима“ и “Лахори/Предели са одсутним фигурама“, све три у преводу песника Дејана Илића. Јуче је у Француском културном центру
Захваљујући Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” јуче је и у Краљеву бројним активностима обележен Светски дан књиге. У вечерњим сатима др Жељко Вучковић је пред бројном публиком, пре свега краљевачким гимназијалцима, одржао предавање о култури читања у времену интернета. Говорећи најпре о феномену читања др Вучковић нас је подсетио на размишљања Пруста, Хесеа, Алберта Мангела, а
Манастир Милентија који се налази недалеко од Бруса, у подножју Копаоника, саграђен је крајем 14. века. Познат је по богатству архитектонске декоративне пластике која броји преко 500 фрагмената и представља право археолошко благо Моравске Србије. Манастирски комплекс, опасан бедемима, са Црквом Светог Стефана, трпезаријом и монашким келијама, вековима уназад био је у рушевинама. Захваљујући пројекту
У оквиру програма Националне установе културе, у Народној библиотеци “Стефан Првовенчани“ представљена је новосадска Матица српска, најстарија културна и научна установа у Срба. Основана је 1826. године у Пешти, с циљем да “представља српску културу у Европи и ради на просвећивању српског народа.“ Матица српска данас има око две хиљаде сарадника из најразличитијих области, издаје
Синоћ је пред бројним посетиоцима у краљевачкој библиотеци др Петар Јевремовић, доцент на Филоѕофском факултету у Београду, одржао предавање Савремена психоанализа. Редак ерудита и врсни интелектуалац Јевремовић је публику провео не само кроз историју психоанализе, већ је у свом излагању правио занимљиве везе са историјом музике, лингвистике, филозофије и нарочито књижевности. Тако прича о психоанализи