У Библиотеци „Вук Караџић”, у Пријепољу, 5. јула 2024. године, одржан је X округли сто завичајних одељења, под називом „Библиотекари аутори публикација на завичајне теме”. Циљ овог окупљања био је да аутори представе публикације које су настале као резултат истраживања одређених завичајних тема. Ивана Хренко, на овом скупу, говорила је о каталогу изложбе „Краљево у
У понедељак, 8. јула, у краљевачкој библиотеци уприличена је промоција поштанске марке ,,Србија–Канада: 100 година од рођења Миломира Главчића”, посвећене Србину из Канаде, хуманисти и добротвору. Ова пригодна поштанска марка емитована је 27. јуна ове године у сарадњи „Поште Србије”, односно њеног сектора ,,Србијамарке” и канадске амбасаде у нашој земљи. Дугогодишњи пријатељ Миломира Главчића, дописник
У понедељак, 8. јула 2024. године, у 19 часова, у краљевачкој библиотеци биће приређена промоција пригодне поштанске марке „Србија – Канада: 100 година од рођења Миломира Главчића”, посвећене добротвору Миломиру Главчићу. Поштанска марка је емитована 27. јуна 2024. године у сарадњи Поште Србије, односно сектора „Србијамарка”, и Амбасаде Канаде у Србији. Осим о овом филателистичком
У краљевачкој библиотеци реализована је едукативно-креативна радионица „Пачија школа – драмске игре кроз поезију Јована Јовановића Змаја” намењена деци предшколског и нижег основношколског узраста. Циклус је обухватио десет интерактивних часова у оквиру којих су различите врсте креативног израза (глума, рецитовање, цртање и сликање), подстицане кроз причу о животу и делу песника Јована Јовановића Змаја, класика
Почев од понедељка, 15. јула 2024. године, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” Краљево почиње реализација БЕСПЛАТНЕ ЛЕТЊЕ ШКОЛЕ ЦРТАЊА КАРИКАТУРЕ. Програм се састоји од 10 радионица током којих ће полазници бити упознати са основним теоријским поставкама цртања карикатуре које ће, потом, примењивати у практичном делу радионице. Полазници ће увежбавати карикирање одређеног дела лица, као и
Претпрограм овогодишњег Анфитеатар фестивала била је трибина „Нова читања Шекспира“ уприличена у краљевачкој Библиотеци, на којој су, прилазећи овој теми са друштвеног, историјског, етичког и политичког становишта, говорили проф. др Бранислав Јаковљевић и мр Владимир Маровић. На овом, иначе врло посећеном програму, учествовали су и полазници драмског студија Група Група предвођени Владаном Славковићем. Идеја историјског
Свечана додела награда за победнике и финалисте квиза „Краљево бира знање“ приређена је у просторијама краљевачке библиотеке у понедељак, 17. јуна. Овогодишње издање квиза одржано је поводом 220 година од почетка Првог српског устанка. Овај едукативни програм посвећен неговању културе сећања и познавању националне, али и завичајне историје, традиционално организују Друштво историчара Рашког округа и
Изложбена поставка на трећем спрату Библиотеке посвећена је Бранку Ћопићу. У марту месецу навршено је четрдесет година од његове смрти. Ћопића памтимо као омиљеног писца из школске лектире, креатора предела слободе детињства. Памтимо га и као човека изузетне маште, узбудљивог писца који је у својим књигама спајао дечје снове, хумор и оштру сатиру. Један је
На другом спрату краљевачке библиотеке приређена је изложба Забрањена књижевност. Разлози забране објављивања појединих књига су различити. Они су ретко утемељени на здравом разуму, већ редовно вођени одређеним идеолошким побудама или религијским уверењима. Ипак, књиге су увек биле моћније од цензуре и налазиле пут до читалаца. Забране су, најчешће, доприносиле њиховој још већој популарности. Многе
У четвртак, 14. јуна, краљевачка читалачка публика имала је прилику да се упозна са садржајем збирки родољубиве поезије „Србобранке I–IV”, приређивача Дејана Томића. Предмет истраживања Дејана Томића јесте српско народно поетско и прозно благо, савремена поезија, стара српска периодика, као и подручје музике. Из тог истраживања до сада је проистекло 37 књига. Идеју за наслов
У оквиру програма Кафа у СКЗ овога четвртка разговарало се о књизи Мемоари Гаје Швабића и породичне успомене његових потомака, која је објављена прошле године као посебно издање едиције Повеља. О књизи су говорили Никола Маринковић, Ана Гвозденовић, Милоје Радовић и њен приређивач – проф. др Драгољуб Даниловић. Никола Маринковић, главни и одговорни уредник Српске књижевне задруге, поздравио је окупљене и истакао
