Ни лоше временске прилике нису спречиле бројне заинтересоване да и синоћ буду у краљевачкој библиотеци и чују речи др Зорана Крстића, ректора Богословије „Свети Јован Златоусти” у Крагујевцу и доцента на предметима канонско право и хричћанска социологија. Др Крстић на почетку излагања је изнео занимљиве статистичке податке који указују на несразмеру броја оних који се
Проф. др Милош Ковачевић одржао је синоћ у краљевачкој библиотеци предавање на тему “Српски језик данас“ које је побудило велико интересовање бројне публике. Професор Ковачевић је на себи својствен, занимљив и инветиван, начин говорио о социолингвистичком аспекту српског језика и језику и друштву. Из обиља података и чињеница које говоре о доминатности српског језика на
У уторак је у нашој библиотеци одржан веома занимљив програм о више него актуелној теми – новим облицима зависности (Интернету, фејсбуку, видео играма, електронској музици…). Др Влајко Пановић, специјалиста медицинске психологије, дугогодишњи стручњак Војно медицинске академије у Београду, указао је на опасности које са собом доноси претерана употреба нових технологија и истакао да је иако
Велики број Краљевчана присуствовао је синоћњем програму на трећем спрату наше библиотеке посвећеном проф. др Михаилу Ђурићу, једном од најистакнутијих српских филозофа и правних експерата, члану САНУ и Европске академије наука и уметности у Салцбургу. О овом интелектуалцу, прогоњеном од стране режима Јосипа Броза Тита осамдесетих година прошлог века, говорили су академик проф. др Данило
Синоћ је у краљевачкој библиотеци промовисан роман Страхиње Голубовића “Исцељење“, чији су јунаци краљевачки резервисти који су 1991. године учествовали у ратним операцијама у околини Вуковара. Прво Голубовићево књижевно дело представио је Рајко Лукач, књижевник из Београда.
Винске песме “ориле су се“ синоћ на трећем спрату краљевачке библиотеке. Казивали су их и певали учесници књижевно-музичког програма посвећеног “Антологији боемске поезије“, у издању београдског “Интерпреса“. Њен састављач Ратко Чолаковић, дугогодишњи руководилац библиотеке у Старој Пазови, говорио је о “винским“ песмама Змаја, Јакшића, Диса, Шантића…закључивши да је ова врста поезије у “одумирању“ јер се
У петак је у препуној краљевачкој библиотеци одржан програм посвећен обележавању великог јубилеја српске књижевности – 170 година од рођења Лазе Костића. Проф. др Мило Ломпар одржао је предавање О поезији Лазе Костића, а песме „Спомен на Руварца” и „Santa Maria della salute” казивао је глумац Миле Недељковић.
Крајем минуле недеље у нашој читаоници на трећем спрату одржано је једно од најзанимљивијих предавања – о вирусима. О тајновитом, невидљивом свету вируса говорио је др Миланко Шеклер из Ветеринарског специјалистичког института у Краљеву, један од најцењенијих вирусолога на Балкану. Шеклер је изнео податак да медицина зна за свега 2.000 вируса, а претпоставља се да
У малој сали београдског Студентског културног центра јуче су представљене књиге са издавачким знаком Народне библиотеке "Стефан Првовенчани" објављене прошле године. Реч је о делима из библиотека "Поезија, данас" и "Посед поетике", чији су аутори Тања Крагујевић, Стана Динић-Скочајић, Милован Марчетић, Владимир Стојнић, Рајко Лукач, Петар Милорадовић, Драгица С. Ивановић и Милета Аћимовић Ивков.
Крајем минуле недеље, у нашој читаоници на трећем спрату, представљена је књижевна колекција „Србија и коментари“, београдског „Службеног гласника“. Oву библиотеку осмислио је писац Горан Петровић, дугогодишњи уредник наше издавачке делатности и часописа „Повеља“. Краљевачкој публици представљена су, наиме, издања „Купите нешто и овде“ и „Црно у колору“.
У петак су у нашој библиотеци представљене књиге Марине Рајевић-Савић Док анђели спавају (издање Службеног гласника). О књигама, насталим на основу ТВ серијала који је од 1992. до 2006. емитован на Трећем каналу РТС-а, БК телевизији и Студију Б, говорили су проф. др Дарко Танасковић, драматург Драгослав Бокан и ауторка. Програм су пратиле фотографије из
– За светог Саву љубав према другоме јесте поклоњење Богу. “Ко каже да воли Бога а брата свога мрзи, лажа је.“ Да ли је и колико и у нама опстала ова Савина мера? У одговору на ово питање сазнаћемо и колико је уопште о(п)стало од нас. А по овај одговор мораћемо опет трагом Савиног наука