Гостовање прим. др Петра Боровића и др Недељка Миликића у краљевачкој библиотеци изазвало је велико интересовање и међу редовним посетиоцима наших програма и међу њиховим колегама, лекарима. Они су говорили о издањима “Младинске књиге“ из Београда “Изборите се са стресом“ и “Велики породични саветник о здрављу“, али и о својим искуствима у лечењу “савремених“ болести.
Поводом 130 година од успостављања дипломатских односа Србије и Јапана, у краљевачкој библиотеци одржан је програм “Јапан – историја и стихови“ у којем је говорено о историјској прошлости Земље излазећег сунца и хаику поезији. Присутнима се најпре обратио Јуићиро Омори, аташе за културу јапанске амбасаде у Србији. Омори је нагласио да јапанска амбасада у Београду
“Дужност православних патријараха и епископа јесте да негују духовне везе, јединство и братство у Христу са својим духовним сродницима свуда по свету. Тако се негује блискост и учвршћује наша вера и Црква“, рекао је викарни епископ (ремезијански) Његове светости патријарха српског Иринија, Андреј (Ћилерџић), на почетку свог излагања, приликом синоћњег гостовања у краљевачкој библиотеци. Овај
Поводом Дана жена, краљевачка библиотека организовала је осмомартовско дружење у матарушком Дому стараца и стационару “Агенс“. Стотинак штићеника Геронтолошког центра присуствовало је програму којег су извели песници Владимир Павловић, Милоје Радовић, Верослав Стефановић и Милош Милишић. Они су стиховима разгалили старачка срца која су “заиграла“ када су се пред њима појавили ученици Етно одсека краљевачке
Синоћ је у краљевачкој библиотеци проф. др Нина Ивановић Муждека одржала занимљиво предавање о вештини превођења књижевних и не књижевних текстова. Ивановић-Муждека је, иначе, професор на Катедри за енглески језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и активни преводилац са најраспрострањенијег светског језика. Овом предавању присуствовали су ученици и професори енглеског језика краљевачке Филолошке
У оквиру свог новог серијала “Водич кроз наша села“, краљевачка библиотека представила је синоћ село Гледић. Поводом овом представљању јесте, заправо, монографија села, чији је аутор Вера Плазинић. Она је, у свом обраћању, рекла да село Гледић има богату историјску прошлост, али да је све сиромашније са становништвом и “живим“ домаћинствима. О значају овог посла
У оквиру свог новог серијала “Водич кроз наша села“, краљевачка библиотека представила је синоћ село Гледић. Поводом овом представљању јесте, заправо, монографија села, чији је аутор Вера Плазинић. Она је, у свом обраћању, рекла да село Гледић има богату историјску прошлост, али да је све сиромашније са становништвом и “живим“ домаћинствима. О значају овог посла
Национални дан књиге, 28. фебруар, први пут се обележава ове године. Наиме тог дана 1832. године основана је у Београду Народна библиотека Србије. Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ обележила је овај значајан датум програмом Писци Библиотеке у школама. Милоје Радовић, Милош Милишић и Верослав Стефановић, писци Библиотеке, дружили су се са ђацима ОШ „Јован Дучић“ у
Милан Коњовић ( 1898-1993) био је један од најистакнутијих српских сликара двадесетог века. Студирао је у Прагу и Бечу, а живео у Паризу и Сомбору. Својим опусом од шест хиљада радова, припада врху српске ликовне уметности, уз афирмацију особеног стила страсног колористе експресионистичког темперамента. Критичари су га понекад називали “последњим фовистом“. Поводом двадесетогодишњице смрти овог
Синоћ су дечји библиотекари читали малишанима књигу Дејана Алексића „Лука из олука“, након чега су мали посетиоци бучно расправљали о прочитаном, одговарали на питања, објашњавали мање познате речи, препричавали причу. Тако је почела са радом нова радионица за децу ДЕЖУРНА КЊИГА. То је едукативно-забавна радионица намечена предшколцима узраста од 4 до 6 година, која ће
Милан Коњовић ( 1898-1993) био је један од најистакнутијих српских сликара двадесетог века. Студирао је у Прагу и Бечу, а живео у Паризу и Сомбору. Својим опусом од шест хиљада радова, припада врху српске ликовне уметности, уз афирмацију особеног стила страсног колористе експресионистичког темперамента. Критичари су га понекад називали “последњим фовистом“. Поводом двадесетогодишњице смрти овог
Замак Маглич лежи на брегу изнад десне обале Ибра, на око двадесетак километара јужно од Краљева.Подигнут је на уској заравни стеновите косе која чини један од западних огранака масива Столова. Из тог правца је, према североистоку, и једини копнени прилаз утврђењу. Сачувани историјски извори о замку и овом подручју веома су оскудни. Први подаци потичу