У дворишту Аџића куће уприличено је представљење зборника о прошлогодишњем лауреату Жичке хрисовуље, песнику Владимиру Јагличићу а у програму су учествовали уредник Драган Хамовић, Владимир Јагличић и један од аутора чији су текстови заступљени у књизи Ана Гвозденовић. Реч је о 24. књизи у угледној Библиотеци Преображење, коју уређује и води др Драган Хамовић, а
У холу краљевачке библиотеке приређена је изложба „Мртво било огњиштаˮ посвећена песнику Милану Ненадићу, овогодишњем лауреату „Жичке хрисовуљеˮ, која се додељује у оквиру Жичког духовног сабора „Преображењеˮ. Богат документациони материјал о Ненадићевом полувековном песничком трајању, током којег је завредео најзначајнија књижевна признања у нашој земљи, ауторке изложбе Данка Спасојевић и Нина Раденковић, систематизовале су унутар
Жички духовни духовни сабор Преображење, од свог оснивања 1992. године, до данас, у више наврата био је пред великим искушењима, али је успео да опстане и да у сваком погледу врхуни међу манифестацијама те врсте у Србији…У најкраћем, ово су поруке с конференције за новинаре, одржане у дворишту редакције нашег часописа Повеља, на којој је
На стручно-научном скупу Заједнице матичних библиотека Србије Библионет 2020, (манифестацији која окупља стручњаке са територије Републике Србије, који се на различите начине баве библиотечко-информационом делатношћу), учествоваће и НБ Стефан Првовенчани. Програмски одбор Библионета, међу петнаест радова из десет библиотека који ће ове године бити представљени на скупу, одабрао је и стручни рад Мала школа финансија,
Дечје одељење Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ позива све основношколце да током летњег распуста учествују у акцији Мој читалачки дневник. Све што малишани треба да ураде је да током летњег распута читају књиге и у једној свесци воде дневник о прочитаним књигама, да пишу, цртају, лепе, украшавају… Фотографије најлепших страница дневника послати до краја августа на
У сусрет јубилеју – педесет година од покретања књижевног часописа Повеља – Катарина Јаблановић, виши библиотекар краљевачке Библиотеке, написала је рад о његовом историјату, са намером да прикаже његов развојни пут и укаже на имена културних посленика заслужних за његов континуитет. Кроз историјски приказ праћени су следећи елементи: власник часописа, тј. издавач; програм; место главног
У години јубилеја значајног за Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“ Краљево, сто педесет година од оснивања читаонице у Карановцу, краљевачка Библиотека је 2018. године направила искорак у својој издавачкој делатности и објавила стручну публикацију из библиотекарства – зборник радова „Библиотеке у културном животу Србије“. Прошле, 2019. године организовали смо скуп са међународним учешћем на тему „Међународна
Краљевачки библиотекари и овога месеца потрудили су се да изложбене просторе употпуне занимљивим садржајима. У холу на другом спрату Библиотеке, наши корисници имају прилику да погледају изложбу чији су аутори библиотекари Александар Димитријевић и Андеј Анђић. Реч је о одабраним текстовима из фондова Одељења периодике и Завичајног одељења, који се баве темом светородне лозе Немањића.
У недељи која је пред нама, фондови краљевачке библиотеке биће обогаћени најактуелнијим насловима домаће и стране белетристике, стручне литературе из различитих области науке и знања, као и књигама намењеним деци и младима. Реч је о више од четири стотине нових наслова, односно више од хиљаду публикација, објављених крајем 2019. и током првих месеци текуће године,
На обронцима Фрушке горе, у манастиру Велика Ремета, 29. и 30. јуна ове године одржан је, десети по реду, стручни скуп под називом „Манастири и библиотеке – чувари културне баштине“. Домаћини скупа – Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета, Вера Новковић, директорка Српске читаонице у Иригу и Весна Петровић, ауторка пројекта „Каталог библиотека фрушкогорских манастира“
Новом песничком књигом Драгана Хамовића, Заштитна маска, означен је почетак овогодишње продукције вредних наслова у оквиру Издавачке делатности НБ ,,Стефан Првовенчани“. Реч је о својеврсном каталогу лирских сведочанстава, бележених током карантинских дана, из граничног искуства повучености у она подручја бића из којих се сагледава боље и саопштава тачније. Описујући круг тема наметнутих глобалном невољом, аутор
Награда Града Ниша за најбољу дечју књигу, објављену прошле године, припала је нашем уреднику, песнику Дејану Алексићу за поему Драма у подруму госпође Јоје (“Имам идеју) и Соњи Ћирић за роман Нећу да мислим на Праг (“Лагуна“). У конкуренцији за Награду, која је установљена пре четири године, налазило се 41. остварење из области књижевности за