Прича под називом „Јек“ Славка Стаменића отвара „јесење“ издање часописа „Повеља“ у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, а настављају га песнички и прозни радови Мила Јукића, Светозара Влајковића, Живка Николића, Ранка Павловића, Милунике Митровић, Симона Грабовца, Маријане Николић и Катарине Јовановић. У рубрици „Премошћење“ налази се прича „Нешто веова озбиљно догодиће се у овом
Песник Дејан Алексић, уредник у издавачкој делатности краљевачке библиотеке, један је од овогодишњих добитника стипендије из Фонда Борислав Пекић, за драму (у настајању) Вина и пингвина. На церемонији доделе, у Београдском драмском позоришту, Алексић је, између осталог, рекао: – Својски бих се одупирао нечијем покушају да ме сврста у сујеверне; понајпре због тога што свако
Ових дана у издању Народне библиотеке "Стефан Првовенчани" објављена су још четири наслова. Реч је о песничким књигама Записи из подземног пролаза Рајка Лукача, Последња вечера Петра Милорадовића, Иза затворених очију Милована Марчетића и студији Освешћени заборав, иманентна поетика Бранка Миљковића Драгице С. Ивановић. Од овог кола
Јефимијин вез, престижна песничка награда коју додељује Културно-просветна заједница општине Трстеник, уручена је, крајем минуле недеље, Живораду Недељковићу, главном и одговорном уреднику издавачке делатности Народне библиотеке Стефан Првовенчани. Жири трстеничке манифестације Јефимијини дани одлучио је да награду додели Недељковићевој песничкој књизи Овај свет, овенчану и наградом Меша Селимовић. Примајући ово признање у порти манастира Љубостиње,
Први овогодишњи број нашег часописа Повеља, као и претходни, обилује прозним, песничким и есејистичким прилозима домаћих и страних аутора. У рубрици Прочеље налазе се прилози Милована Марчетића, Ненада Јовановића, Зорана М. Бундала, Раше Попова, Љиљане Дугалић…У Премошћењима су нова, преведена, остварења Анатолија Корољева, Хајнера Милера, Еве Липске, Тахира Абдала. Песников избор сачинио је Стеван Тонтић.
Награда „Меша Селимовић“ јуче је уручена Живораду Недељковићу за збирку „Овај свет“. Свечаности у Народном позоришту у Београду којом је отпочело обележавање стогодишњице рођења Меше Селимовића, присуствовале су многе угледне личности из света књижевности. У својој беседи добитник Живорад Недељковић је рекао и: „Знања поезије нису знања од којих свет судбински зависи,
Промоција Пријепољске књиге бесмртника, у читаоници на трећем спрату краљевачке библиотеке, претворила се у својеврсни омаж Борку Гвозденовићу, аутору ове сторије о маскру над борцима партизанских јединица новембра 1943. године, у околини Пријепоља. Прича о Епопеји на Лиму била је, заправо, само повод за шире представљање Гвозденовићевог новинарског и књижевног дела. O томе су, пред
Престижна књижевна награда Меша Селимовић за 2010. годину, коју на основу гласања педесет двоје српских критичара и уредника додељују Компанија Новости и Удружење издавача и књижара Србије, припала је Живораду Недељковићу, главном и одговорном уреднику издавачке делатности Народне библиотеке Стефан Првовенчани из Краљева, за песничку књигу Овај свет, у издању београдског Архипелага. Награда, која се
Награда Меша Селимовић која је припала краљевачком песнику Живораду Недељковићу, главном и одговорном уреднику издавачке делатности краљевачке библиотеке, за збирку песама Овај свет, додељује се од 1988. године, а међу књигама које су ове године биле у конкуренцију, нашла су се и дела у издању краљевачке библиотеке. Реч је о песничким остварењима Кофери Џима Џармуша
Народна библиотека Стефан Првовенчани из Краљева, захваљући сарадњи са Министарством за културу Републике Француске и швајцарском Прохелвецијом, објавила је још једну књигу француског песника швајцарском порекла Филипа Жакотеа. Реч је о књизи У зимској светлости, мисли под облацима у преводу Дејана Илића. Пре две године краљевачка библиотека објавила је Жакотеову песничку књигу Кукувија, неук, такође
Да је Краљево, захваљујући Народној библиотеци Стефан Првовенчани, одиста српска песничка престоница, потврдило је представљање књига с издавачким знаком ове установе у Културном центру Београда. Овој промоцији присуствовао је велики број престоничких писаца, књижевних критичара, универзитетских професора. Они ниси штедели речи хвале на рачун краљевачке библиотеке, а проф. др Бојана Стојановић-Пантовић наглашава да „више нема
Књиге из прошлогодишњих едиција Народне библиотеке Стефан Првовенчани, високо су котиране у анкетама најугледнијих домаћих књижевних критичара. Колумниста НИН-а, проф. др Михајло Пантић, међу највреднија дела из минуле године убраја и оне с издавачким знаком наше библиотеке: Седам малих књига Милоша Латиновића, Кофери Џима Џармуша Петра Матовића, Посед година Верослава Стефановића… Београдско читалиште, гласило Библиотеке