У оквиру свог редовног програма Водич кроз манастире и света места, Народна библиотека Стефан Првовенчани била је синоћ домаћин програму посвећеном манастиру Ђурђеви ступови, задужбини великог српског жупана Стефана Немање, оснивача светородне лозе Немањића. О једној од најстаријих богомоља из немањићког доба у тзв. Рашкој области, чија је обнова, под слоганом Подигнимо Ступове, обновимо себе,
Овом препоруком библиотекара, у краљевачкој Народној библиотеци Стефан Првовенчани, богато и садржајно, обележен је 23. април – светски дан књиге. Тог дана, најпре је, у холу приземља наше зграде, представљена нова библиотечка услуга Узмите и обавезно заборавите. Ту је, наиме, изложено више десетина књига које су наши суграђани могли да узму, уз обавезу да, када
У препуној Читаоници Дечјег одељења одржана је промоција пет књига др Слободана Сворцана, једног од најугледнијих професора Правног факултета у Крагујевцу. Из импозантног библиографског опуса професора Сворцана, промовисане су најновије књиге- два коментара закона ( о основама својинско-правних односа и наслеђивању), две монографије(Наследна права брачног и ванбрачног партнера и Предмет уговора) и шесто издање уџбеника
Велики број поклоника педагошке мисли окупио се синоћ у читаоници на трећем спрату краљевачке библиотеке да присуствује представљању књиге Јована Миодраговића Народна педагогија у Срба или како наш народ подиже децу. Ова књига први пут објављена је далеке 1914. године, а наново је штампана захваљујући издавачкој делатности Радио телевизије Србије. O Миодраговићевом педагошком делу исцрпно
Поводом 23. априла Светског дана књиге, краљевачка библиотека ће тог дана омогућити својим суграђанима да добију чланске карте за свега 100 динара. Ова повољност односи се и на пунолетне Краљевчане и на ђаке. На Светски дан књиге биће представљена нова услуга краљевачких библиотекара Узми и обавезно заборави. Краљевчани ће, најпре у библиотечком холу,
„Ја овако замишљам рај“, одушевљено је прокоментарисао др Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, приликом обиласка Таре, у августу 1996. године. Иако су нагласили да би се о особеностима и лепоти ове планине могло говорити „читав дан“, о Тари су, „као о рају на земљи“, синоћ у краљевачкој библиотеци говорили
Крајем 2001. године група домаћих писаца издвојила се из Удружења књижевника Србије и оформила Српско књижевно друштво. Новој еснафској организацију, по речима песника Милована Марчетића, председника, прикључили су се најпознатији српски књижевни ствараоци, међу којима и писци из Краљева: Горан Петровић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић… Данас око 200 писаца има чланску карту Српског књижевног друштва.
У препуној краљевачој библиотеци синоћ је представљена књига нашег суграђанина, професора на Факултету политичких наука у Београду, др Драгослава Кочовића Религијска учења, социјалне вредности религијских учења. О књизи, али и многим другим занимљивим темама надахнуто су говорили проф. др Раде Божовић, наш знаменити оријенталиста, Мухамед Јусуфспахић, муфтија Исламске заједнице у Србији, проф. др Милан Петричковић,
Престижна књижевна награда Меша Селимовић за 2010. годину, коју на основу гласања педесет двоје српских критичара и уредника додељују Компанија Новости и Удружење издавача и књижара Србије, припала је Живораду Недељковићу, главном и одговорном уреднику издавачке делатности Народне библиотеке Стефан Првовенчани из Краљева, за песничку књигу Овај свет, у издању београдског Архипелага. Награда, која се
Награда „Меша Селимовић“ јуче је уручена Живораду Недељковићу за збирку „Овај свет“. Свечаности у Народном позоришту у Београду којом је отпочело обележавање стогодишњице рођења Меше Селимовића, присуствовале су многе угледне личности из света књижевности. У својој беседи добитник Живорад Недељковић је рекао и: „Знања поезије нису знања од којих свет судбински зависи,
Промоција Пријепољске књиге бесмртника, у читаоници на трећем спрату краљевачке библиотеке, претворила се у својеврсни омаж Борку Гвозденовићу, аутору ове сторије о маскру над борцима партизанских јединица новембра 1943. године, у околини Пријепоља. Прича о Епопеји на Лиму била је, заправо, само повод за шире представљање Гвозденовићевог новинарског и књижевног дела. O томе су, пред
Пољопривредници из Мрсаћа, Адрана, Милочаја…села из плодне котлине Западне Мораве, одазвали су се позиву Народне библиотеке Стефан Првовенчани из Краљева и присуствовали предавању о предстојећој пролећној сетви. Са њима је, заправо, на ову тему разговарао проф. др Горан Дугалић, предавач на чачанском Агрономском факултету. Овај цењени агрономски стручњак указао је на многе грешке које праве