– За светог Саву љубав према другоме јесте поклоњење Богу. “Ко каже да воли Бога а брата свога мрзи, лажа је.“ Да ли је и колико и у нама опстала ова Савина мера? У одговору на ово питање сазнаћемо и колико је уопште о(п)стало од нас. А по овај одговор мораћемо опет трагом Савиног наука
Конференцијским представљањем својих прошлогодишњих издања, Народна библиотека ''Стефан Првовенчани'' започела је обележавање предстојећег Савиндана. У читаоници на нашем трећем спрату окупили су се аутори чије смо књиге минуле године објавили. Пред новинарима своје стихове казивали су Тања Крагујевић, Стана Динић-Скочајић, Милован Марчетић, Рајко Лукач и Петар Милорадовић.
Из штампе је изашао нови број нашег часописа ''Повеља''. Отварају га песме Верољуба Вукашиновића, Воја Шиндолића, Радивоја Шајтинца, Гордане Ђилас, Данијеле Јовановић и Драгице С. Ивановић. Следе приче Миљана Милановића и Душка Домановића, па песме Владимира Конечног, текст Сабахудина Хаџиалића ''У инат свима'' и поетске ''цртице'' Синише Соћанина. У рубрици ''Премошћење'' објављујемо поезију америчког Запада
Двотомна књига “Масони 1717-2010“ представљена је синоћ у читаоници на трећем спрату Народне библиотеке “Стефан Првовенчани“ у Краљеву. О њој и тзв. слободном зидарству на нашим просторима и у свету, говорио је њен аутор Зоран Д. Ненезић, историчар и један од иницијатора и учесника обнављања легалног масонског рада у Југославији. Ненезић је приликом реактивирања Велике
У краљевачкој библиотеци, у петак вече, одржан је програм посвећен стогодишњици Толстојеве смрти. О легендама које се везују за последње дане Толстојевог живота говорила је Ана Јаковљевић са Филолошког факултета у Београду. Овом приликом приказан је и документарни филм са снимцима из 1910. године, на којима је руски класик у друштву Софије Андрејевне и породице.
Предавања о стресу изазивају велико интересовање код Краљевчана, па је тако било и када је, у читаоници на трећем спрату краљевачке библиотеке, о томе говорио примаријус др Петар Боровић, лекар Института за јавно здравље Србије “Милан Јовановић Батут“ из Београд. Иако је најмање времена потрошио говорећи о стресу изазваном земљотресом, Боровић је нагласио да се
''Да вечерас нема толико људи с којима годинама сарађујем, ја бих се свакако овде окаменила од страха. Задесила вас је тешка елементарна непогода и нико не може осетити оно што сте ви преживели…'' Овако је своје предавање на тему ''Земљотрес – психосоцијални одговор на трауму'' започела проф. др Невена Чаловска-Херцог, одржаном у читаоници Дечјег одељења
Од 3. новембра, када је Краљево задесио разорни земљотрес, до данас, тло непрестано подрхтава. Сеизмолози су забележили близу 400 нових потреса. Упркос бројним потешкоћама у којима се нашла, Народна библиотека “Стефан Првовенчани“ настоји да одржи континуитет у издавачкој делатности и своје планове, у тој области, за ову годину приведе крају. Из штампе је, са издавачким
16. октобар – међународни дан хране обележили смо заједничким програмом са Заводом за јавно здравље Краљево. Учествовали су деца награђена на књижевном конкурсу који сваке године расписује Завод, ученици Етно одсекамузичке школе Краљево и песникиња Нада Танасковић. Истим поводом у Библиотеци су организоване две изложбе хране и Изложба најуспелијих ликовних радова деце са подручја Рашког
Програм Жртва посветили смо сећању на 14. октобар 1941. године када је у Краљеву стрељано неколико хиљада људи. Предавач је био магистар историјских наука Драгољуб Даниловић. 15. октобар 2010.
Синоћ је у читаоници Дечјег одељења Народне библиотеке Стефан Првовенчани, пред публиком коју су углавном чинили гимназијски ученици, одржано занимљиво књижевно вече, посвећено делу Радована Поповића Великани српске књижевности. О опусу најчувенијег савременог српског биографа Радована Поповића, инспиративно је говорио проф. др Гојко Тешић.
Програми посвећени Дечјој недељи били су веома разноврсни, креативни и едукативни. Почели смо гостујућом изложбом Аверси и верси коју је приредио и отворио Душан Поп Ђурђев. У програму су, поред аутора, учествовали Тијана Мачужић, флаута и полазници Студија лепог казивања Кристина Живановић и Душан Маџаревић. Два посебна програма приредили смо за децу из Дечјег села