– Нисам имао намеру својим сећањима ни дас завађам, ни да развађам. Само сам желео да оставим траг. Јер, овде се све тако брзо заборавља…Ако и јесам негде судио, чувао сам се да, где год је то могуће, не пресудим оштро, радостан због божје милости да нигде не будем егзекутор… Овако је о својој књизи
Први овогодишњи број нашег часописа Повеља, као и претходни, обилује прозним, песничким и есејистичким прилозима домаћих и страних аутора. У рубрици Прочеље налазе се прилози Милована Марчетића, Ненада Јовановића, Зорана М. Бундала, Раше Попова, Љиљане Дугалић…У Премошћењима су нова, преведена, остварења Анатолија Корољева, Хајнера Милера, Еве Липске, Тахира Абдала. Песников избор сачинио је Стеван Тонтић.
О делу филозофа Карла Густава Јунга, баш као и о Фројдовом, постоји мноштво неистина, полуистина и стереотипних схватања која отежавају његово разумевање. Постоји, међутим, битна разлика у искривљеној рецепцији Фројдове и Јунгове теорије. Док је Фројдово дело, у свести широке публике често изопачено и кривотворено, углавном жртва предрасуда, дотле је Јунгово упрошћено и искривљено, претежно
– Један савремени српски песник рекао је како наша земља има сијасет сјајних песника, али да њихова дела нема ко да чита. И краљевачка и чачанска библиотека, својим манифестацијама, показују да поезија у Србији, ипак, није у запећку, како се на први поглед чини. Заједнички вршимо мисију промоције поезије и песника, па нас, ево, и
Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националности сам Србин…Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребе да доказујем… Овом писаном изјавом, упућеној почетком новембра 1976. године САНУ, писац Мехмед Меша Селимовић одредио је себи место у српској књижевности,
У оквиру свог редовног програма Водич кроз манастире и света места, Народна библиотека Стефан Првовенчани била је синоћ домаћин програму посвећеном манастиру Ђурђеви ступови, задужбини великог српског жупана Стефана Немање, оснивача светородне лозе Немањића. О једној од најстаријих богомоља из немањићког доба у тзв. Рашкој области, чија је обнова, под слоганом Подигнимо Ступове, обновимо себе,
Овом препоруком библиотекара, у краљевачкој Народној библиотеци Стефан Првовенчани, богато и садржајно, обележен је 23. април – светски дан књиге. Тог дана, најпре је, у холу приземља наше зграде, представљена нова библиотечка услуга Узмите и обавезно заборавите. Ту је, наиме, изложено више десетина књига које су наши суграђани могли да узму, уз обавезу да, када
У препуној Читаоници Дечјег одељења одржана је промоција пет књига др Слободана Сворцана, једног од најугледнијих професора Правног факултета у Крагујевцу. Из импозантног библиографског опуса професора Сворцана, промовисане су најновије књиге- два коментара закона ( о основама својинско-правних односа и наслеђивању), две монографије(Наследна права брачног и ванбрачног партнера и Предмет уговора) и шесто издање уџбеника
Велики број поклоника педагошке мисли окупио се синоћ у читаоници на трећем спрату краљевачке библиотеке да присуствује представљању књиге Јована Миодраговића Народна педагогија у Срба или како наш народ подиже децу. Ова књига први пут објављена је далеке 1914. године, а наново је штампана захваљујући издавачкој делатности Радио телевизије Србије. O Миодраговићевом педагошком делу исцрпно
Поводом 23. априла Светског дана књиге, краљевачка библиотека ће тог дана омогућити својим суграђанима да добију чланске карте за свега 100 динара. Ова повољност односи се и на пунолетне Краљевчане и на ђаке. На Светски дан књиге биће представљена нова услуга краљевачких библиотекара Узми и обавезно заборави. Краљевчани ће, најпре у библиотечком холу,
„Ја овако замишљам рај“, одушевљено је прокоментарисао др Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, приликом обиласка Таре, у августу 1996. године. Иако су нагласили да би се о особеностима и лепоти ове планине могло говорити „читав дан“, о Тари су, „као о рају на земљи“, синоћ у краљевачкој библиотеци говорили
Крајем 2001. године група домаћих писаца издвојила се из Удружења књижевника Србије и оформила Српско књижевно друштво. Новој еснафској организацију, по речима песника Милована Марчетића, председника, прикључили су се најпознатији српски књижевни ствараоци, међу којима и писци из Краљева: Горан Петровић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић… Данас око 200 писаца има чланску карту Српског књижевног друштва.