Поводом Светског дана књиге Народна библиотека “Стефан Првовенчани“ организовала је прикупљање књига за косметске школе и тамошње љубитеље писане речи. У овој акцији учешће су узели ученици краљевачких основних школа “Светозар Марковић“, “Четврти краљевачки батаљон“, “Јово Курсула“, “Свети Сава“, “Чибуковачки партизани“ и “Живан Маричић“. Прикупљено је близу хиљаду књига које су уручене Канцеларији за КиМ,
Најзначајнија културна манифестација Прилепа, Денови на Крали Марко отворена је ове године анимираним филмом о овом епском јунаку, који је резултат рада деце из Радионице анимираног филма у нашој библиотеци и библиотеци у Прилепу.На свечаној премијери, којој су присуствовали градоначелник Прилепа Марјан Ристески и помоћник градоначелника за културу, пуно похвала добио је први заједнички пројекат
Пред Ускршње празнике из штампе су изашле књиге универзитетских професора Радивоја Микића и Бојане Стојановић-Пантовић, прве у низу са издавачким знаком Народне библиотеке “Стефан Првовенчани“ из Краљева. Књига проф. др Радивоја Микића “Песма и значење“ садржи текстове о поезији Владислава Петковића Диса, Александра Ристовића, Љубомира Симовића, Матије Бећковића, Петра Пајића, Братислава Милановића… У уводном слову
Пред Ускршње празнике из штампе су изашле књиге универзитетских професора Радивоја Микића и Бојане Стојановић-Пантовић, прве у низу са издавачким знаком Народне библиотеке ''Стефан Првовенчани'' из Краљева. Књига проф. др Радивоја Микића ''Песма и значење'' садржи текстове о поезији Владислава Петковића Диса, Александра Ристовића, Љубомира Симовића, Матије Бећковића, Петра Пајића, Братислава Милановића… У уводном слову
“Велики рат је епски велик, а савремен роман о највећем историјском преокрету на почетку 20. века. Није то само портрет изванредно много људских судбина, већ убедљива слика слома велике наде у срећну будућност човечанства…“ записао је проф. др Александар Јерков о књизи “Велики рат“ Александра Гаталице који је представљен пред бројном краљевачком читалачком публиком. О
Гетеов институт у Београду покренуо је недавно занимљиву манифестацију под називом “Књижевни кафе“, посвећену савременој немачкој књижевности. У “Књижевном кафеу“ преводиоци воде разговоре о занимљивим ауторима, као и новим издањима која би волели да преводе. Овде се углавном говори о прози, поезији, драми и дечјој књижевности, о сајмовима књига и књижевним наградама у Немачкој, о
Поводом 23. априла, Светског дана књиге, краљевачки библиотекари и писци изнели су свој “еспап“ на пијачне тезге, истакавши натпис “ И читање је храна“. Понуде су биле стиховане: “Књиге од доброг рода,/ Са географским пореклом,/На једном истом месту/ Са кромпиром и цвеклом…“ Затим : “Неће шкодити ником/ Корице тврде и меке,/ Расле под стаклеником/ Народне
Јуче је, поводом Светског дана књиге, Хипо Алпе-Адриа банка а.д. Београд уручила краљевачкој библиотеци донацију од 5.000 евра, намењену куповину књига. Како је приликом уручивања донације рекла Милица Стојиљковић, представник за корпоративне комуникације, ова банка покренула је пројекат “Хипо библиотеке“, па ће током године сличне донације бити додељене библиотекама у Крушевцу, Ужицу и Горњем Милановцу.
Јуче, на Светски дан књиге, велики број наших суграђана посетио је краљевачку библиотеку. Са онима који су били на Позајмном одељењу, дружио се др Драгиша Костић, начелник Одељења ортопедије ЗЦ “Студеница“ и препоручивао им шта да читају. Са нашим најмлађим читаоцима, на Дечјем одељењу, била је књижевница и преводилац, наша колегиница Гордана Тимотијевић. – Свакодневно
У сарадњи са Еколошким покретом Ибар промовисали смо публикацију Гљиве краљевачких планина, аутора Павла Павловића и Милице Петровић. Бројни посетиоци су имали изузетну прилику да сазнају нешто ново о великом, тајанственом, још увек недовољно откривеном царству гљива, гљиварском кодексу, значају гљива за очување животне средине, правилима брања гљива, њиховом узгајању, чувању и конзумирању. Истртаживање је
Поводом 131. годишњице Имендана Краљева, синоћ је у Народној библиотеци “Стефан Првовенчани“ промовисан и представљен сајт Завичајног одељења www.kraljevcani.rs . Како је бројним новинарским екипама и сарадницима Завичајног одељења објаснила библиотекарка Емилија Димовска, реч је “о крају и почетку великог посла дигитализације завичајне грађе, како би она постала on-line доступна свуда у свету, 24 сата
Синоћ је, поводом Имендана града, у нашој читаоници на трећем спрату историчар Љубодраг П. Ристић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, пред бројном публиком, одржао занимљиво предавање о Карановцу, односно Краљеву у путописима 19. века. Први путописци који су писали о овим крајевима су Милан Ђ. Милићевић (1876) и Владимир Карић (1887). Милићевић у свом делу