У оквиру свог новог серијала “Водич кроз наша села“, краљевачка библиотека представила је синоћ село Гледић. Поводом овом представљању јесте, заправо, монографија села, чији је аутор Вера Плазинић. Она је, у свом обраћању, рекла да село Гледић има богату историјску прошлост, али да је све сиромашније са становништвом и “живим“ домаћинствима. О значају овог посла
Опширније
У оквиру свог новог серијала “Водич кроз наша села“, краљевачка библиотека представила је синоћ село Гледић. Поводом овом представљању јесте, заправо, монографија села, чији је аутор Вера Плазинић. Она је, у свом обраћању, рекла да село Гледић има богату историјску прошлост, али да је све сиромашније са становништвом и “живим“ домаћинствима. О значају овог посла
Опширније
Национални дан књиге, 28. фебруар, први пут се обележава ове године. Наиме тог дана 1832. године основана је у Београду Народна библиотека Србије. Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ обележила је овај значајан датум програмом Писци Библиотеке у школама. Милоје Радовић, Милош Милишић и Верослав Стефановић, писци Библиотеке, дружили су се са ђацима ОШ „Јован Дучић“ у
Опширније
Милан Коњовић ( 1898-1993) био је један од најистакнутијих српских сликара двадесетог века. Студирао је у Прагу и Бечу, а живео у Паризу и Сомбору. Својим опусом од шест хиљада радова, припада врху српске ликовне уметности, уз афирмацију особеног стила страсног колористе експресионистичког темперамента. Критичари су га понекад називали “последњим фовистом“. Поводом двадесетогодишњице смрти овог
Опширније
Синоћ су дечји библиотекари читали малишанима књигу Дејана Алексића „Лука из олука“, након чега су мали посетиоци бучно расправљали о прочитаном, одговарали на питања, објашњавали мање познате речи, препричавали причу. Тако је почела са радом нова радионица за децу ДЕЖУРНА КЊИГА. То је едукативно-забавна радионица намечена предшколцима узраста од 4 до 6 година, која ће
Опширније
Милан Коњовић ( 1898-1993) био је један од најистакнутијих српских сликара двадесетог века. Студирао је у Прагу и Бечу, а живео у Паризу и Сомбору. Својим опусом од шест хиљада радова, припада врху српске ликовне уметности, уз афирмацију особеног стила страсног колористе експресионистичког темперамента. Критичари су га понекад називали “последњим фовистом“. Поводом двадесетогодишњице смрти овог
Опширније
Замак Маглич лежи на брегу изнад десне обале Ибра, на око двадесетак километара јужно од Краљева.Подигнут је на уској заравни стеновите косе која чини један од западних огранака масива Столова. Из тог правца је, према североистоку, и једини копнени прилаз утврђењу. Сачувани историјски извори о замку и овом подручју веома су оскудни. Први подаци потичу
Опширније
Замак Маглич лежи на брегу изнад десне обале Ибра, на око двадесетак километара јужно од Краљева.Подигнут је на уској заравни стеновите косе која чини један од западних огранака масива Столова. Из тог правца је, према североистоку, и једини копнени прилаз утврђењу. Сачувани историјски извори о замку и овом подручју веома су оскудни. Први подаци потичу
Опширније
„Ја овако замишљам рај“, одушевљено је прокоментарисао др Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, приликом обиласка Таре, у августу 1996. године. О Тари су, као о рају на земљи, у краљевачкој библиотеци синоћ говорили представници истоименог Националног парка, Бориша Чолић, Миодраг Петровић и Ранко Милановић. Национални парк Тара обухвата простор
Опширније
„Ја овако замишљам рај“, одушевљено је прокоментарисао др Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, приликом обиласка Таре, у августу 1996. године. О Тари су, као о рају на земљи, у краљевачкој библиотеци синоћ говорили представници истоименог Националног парка, Бориша Чолић, Миодраг Петровић и Ранко Милановић. Национални парк Тара обухвата простор
Опширније
Новинар, публициста и истраживач Зоран Љ. Николић годинама се бавио Београдом “о којем се мало зна“. Реч је о деловима главног града који се углавном налазе “под земљом“ као што су, рецимо, ташмајдански, новобеоградски, вишњички…лагуми, римски водоводи и бунари…Николић је написао и објавио више књига на ту тему, а повод његовом гостовању у краљевачкој библиотеци
Опширније
Новинар, публициста и истраживач Зоран Љ. Николић годинама се бавио Београдом “о којем се мало зна“. Реч је о деловима главног града који се углавном налазе “под земљом“ као што су, рецимо, ташмајдански, новобеоградски, вишњички…лагуми, римски водоводи и бунари…Николић је написао и објавио више књига на ту тему, а повод његовом гостовању у краљевачкој библиотеци
Опширније