Библиотекари препоручују

Гвендолин Рајли са изузетном вештином представља компликоване породичне односе. Овај роман дочарава динамику тих односа, кроз дијалог маjке и кћерке,све до обелодањивања заплетене тајне из детињства . Док кћерка(нараторка) поставља питања о прошлости које жели да се реши, мајка (главна јунакиња романа) покушава да успостави и учврсти место у животу своје кћери. Уза све, роман

Ово је прича о времену у којем су уништени животи милиона људи представљеном кроз лик главног јунака који је уништен као човек. Аутор нас враћа у мучне, ратом захваћене деведесете године бивше Југославије, подсећајући нас на ратне страхоте кроз тужну судбину главног јунака. Приказано је како је млад, даровит историчар, постао серијски убица и злочинац,

Аутобиографска прича о једном дану из детињства Јасминке Петровић, шездесетих година двадесетог века у Београду. Нема мобилних телефона, нема телевизије, деца смишљају једну игру за другом, у којима глуме ситуације које знају из своје школе или из живота одраслих. Јасминка, Зорица, Ненад, Саша и још неколико деце, расту у једном дворишту, играју се са псом

Вечера за шесторо је необичан роман о обичној теми, породичним односима. Међутим, то је такође занимљив и проницљив приказ онога што се дешавало у фабрикама касних 1990-их када је Кина спровела економске реформе које су утицале на државна предузећа и њихове запослене. Кроз шест ликова, шест перспектива и шест поглавља, Лу Мин је исприповедала причу

Користећи жанр аутобиографске фикције, Слободан Тишма је кроз причу о уметнику донео пуно о једном времену и околностима које су њега лично креирале као песника. Више од приче о самој уметности ово је прича о ономе ко ту уметност ствара. У Животу песника се осим романа о уметнику могу уочити елементи социјалног романа (специфичан социјални

Књига „Жене, бајке, краљице” представља занимљиву збирку приповедака девет хрватских књижевница (Нада Гашић, Јулијана Адамовић, Наташа Говедић, Вера Вујовић, Лада Жиго, Јадранка Пинтарић, Јадранка Баргх, Ана Ђокић и Аида Багић) које су одлучиле да укључе познате женске ликове из бајки у своје приче. У њима су се нашле  супруга Модробрадог, Пепељугина мајка и маћеха, бака

„Стаклено звоно”, роман америчке песникиње Силвије Плат, изворно је објављен 1963. године под псеудонимом Викторија Лукас. Књига је заснована на аутобиографским подацима из песникиног живота, описује стварне личности и догађаје под измењеним именима и детаљима. Радња романа приказује шест месеци живота главне јунакиње Естер Гринвуд, која преко студентског конкурса добија прилику да буде гостујући уредник

„Мурдо“ Алекса Кусоа, је књига о невероватном Јетију и његовим причама о немогућим сновима. Да ли су ти снови заиста немогући? Ова књига се састоји од педесет девет прича, преточених у педесет девет жеља, које ће нам то открити. Мурдо живи на планинама од папира и учи нас да ништа није немогуће. Сањао је да

Четири књиге есеја које Карл Уве Кнаусгор (Осло, 1968), вишеструко награђивани норвешки писац, аутор обимног аутобиографског романа у шест томова Моја борба, пише својој најмлађој ћерки представљају неку врсту личне енциклопедије. Насловљени по годишњим добима (У јесен, У зиму, У пролеће, У лето), есеји су израз пишчеве замисли да још нерођеном детету остави неку врсту

Ауторка збирке прича „Седам величанствених и шест других, не сасвим непознатих прича“ је Роксана Јенџејевска – Врубел, пољска књижевница и сценаристкиња. Написала је преко четрдесет књига за децу, за које је добила значајне награде, а неке од њих су уврштене на Листу ризнице Музеја дечјих књига у Пољској и на међународну листу најзначајнијих књига за

Желимир Периш, рођен у Задру 1975. године, до сад је објавио збирку прича „Мученице” (2013), романе „Мима и квадратура круга” (2014) и  „Мима и ваше кћери” (2015), збирку песама „Х” (2016), роман „Младенка Костонога” (2020), који је поред награде Тпортала за роман године добио и награду „Кочићево перо”. Сликовницу „Страшка поставља тешка питања“ објавио је

Арто Пасилина један је од најзначајнијих и, без сваке сумње, најпревођенијих финских писаца, који је својим богатим литерарним опусом скренуо пажњу светске јавности на савремено књижевно стваралаштво мале нордијске земље из које је потекао. Роман Година зеца сматра се најзначајнијим делом овог прослављеног финског аутора, превођен је и награђиван широм света, 1994. године је увршћен

О телу ми знамо много више него о души. Нико није у стању да нацрта атлас душе. Ми понекад успевамо да уловимо само њено погранично пространство. Тамо, на тој граници, у мери у којој смо јој се приближили, настају такве вибрације, указују се тако истанчани детаљи о којима је готово немогуће и говорити на нашем

Док пишем књижевно дело, често помислим како је оно изузетно важно, и да сам веома добар писац. Вероватно се свакоме од нас то дешава. Но, у једном крајичку ума ја и те како добро знам да сам мали, веома мали писац. Кунем се да знам. А ипак не марим много за то. Наталија Гинзбург, Мој

Андеј Макин, један од великих европских писаца данашњице, чије је дело захваљујући издавачкој кући „Паидеа“ доступно српским читаоцима, инспирисан личним доживљајима, написао је роман о пријатељству које не познаје границе, нарочито националне, друштвене и политичке. Наратор и главни јунак је тринаестогодишњи дечак, Рус, који живи у сиротишту у Сибиру, у близини логора за политичке затворенике,

Роман  Најнормалнији човек на свету, Ивана Токина, прича је о обичном човеку, благом преступнику, који између полицијских саслушања води нормалан живот испуњен свакодневним борбама, пре свега борбама са самим собом. Негде тачно у Београду  и некако отприлике сада живи човек, ни млад а ни превише зрео, у глувом и пустом породичном стану који дели са

Први роман Дејана Алексића, афирмисаног песника и писца књижевности за децу, Петља, сасвим извесно читаоца неће оставити равнодушним. Прича о потрази за властитим идентитетом, главне јунакиње Дине Поледице, која је, симболички, рођена на дан Титове смрти а коју је одрастање у култури страха и неизвесности учинило отпорном на зебњу пред ауторитетима, исприповедана је у првом лицу. Поигравајући се са формом билдунгс

Југословенска кинотека, Београд, 1995. Књигом „Забрањени без забране” сабрани су разговори Милана Никодијевића са најзначајнијим ауторима југословенског црноталасног филма, у периоду од 1992. до 1994. године у оквиру емисије Laterna magica, емитоване на Радију Врњачке Бање. Зналачким усмеравањем приче, Никодијевић је од саговорника добио аутентичне увиде, дозреле и филтриране протоком времена, о превратничком карактеру епохе

Свом роману Џан, Андреј Платонов сасвим симболично даје овакав назив, јер преведена са персијског језика, ова реч означава душу. Наиме, у центру ове мистичне, дистопијске Платоновљеве приче налази се душа једног номадског народа који ишчезава, живи резигнирано и по инерцији. Како то неретко бива на почетку бајки у којима се главни јунак отисне од огњишта

„Хоћу кући!” је авантуристичка прича о дечаку Николи који је кренуо пут свемира у потрагу за новим родитељима. Прича садржи десет занимљивих поглавља. Пошто су његови родитељи били јако строги и стално су му нешто наређивали, био је одлучан да их промени. Помоћ је потражио на некој другој планети. „Моји родитељи су грозни! Сви имају

Чудесни свет Телехенових јунака, једноставан језик и необичан хумор којим је проткано његово дело, филозофска подлога на којој гради своје приче, неке су од карактеристика књижевности овог познатог холандског писца које је препоручују читаоцима свих узраста. Кроз форму кратког романа, а помоћу једноставних дијалога и монолога, Телехен покушава да расветли сложене психолошке и филозофске конструкте,

Јунаци овог романа су обични људи јединствених интересовања и потреба, трагично неуклопљени и емотивно неиспуњени. Излаз из ситуације траже у непрофитном активизму на глобалном нивоу. Зубар Видкун, полицијска инспекторка Лисе, геј биолог Спербер, монтажер филмских трејлера Такозвани Боб и писац тривијалних романа Хектор удружили су се да би пружали једно другом емотивну подршку, али осим

Ово је прича о близанцима Лукасу и Клаусу, где анаграмски однос њихових имена, те приповедање које из првог лица множине прелази у прво лице једнине, наводи читаоца да се запита јесу ли браћа два одвојена ентитета која идентично мисле, идентично говоре и идентично се понашају, или је реч само о једном ентитету који себе ословљава

Ова књига упознаје нас са четрдесет јунака књижевних дела за децу и младе, уз које су стасале генерације љубитеља читања широм света. Као главни јунаци у овим авантуристичким и херојским причама са драматичним преокретима и пустоловинама о прошлости и будућности, појављују се: Могли из Књиге о џунгли, Ени из Зелених забата, капетан Немо из Двадесет

Издавачка кућа Академска књига из Београда објавила је прошле године интригантну књигу Живот и судбина Исуса из Назарета Данијела Маргерe (Daniel Marguerat, 1943), швајцарског професора теологије на Универзитету у Лозани. Маргера је своја дугогодишња научна истраживања посветио Христу као историјској личности, само човеку? чије страдање, жртва и васкрсење већ два миленијума дају смисао животима хришћана

„Ањин свет” је прича о неустрашивости и упорности једне девојчице и њеним суочавањем са проблемима и предрасудама које јој је живот задао. Ања не може да говори и не чује. Споразумева се путем знаковног језика. Са родитељима се сели у други град, да би јој била ближа школа за глувонеме особе. Њен оптимизам, као и

Прва књига за децу Живорада Недељковића остаје на трагу поетике коју познајемо из његових писања за „одрасле” читаоце, посебно оних из каснијег периода. Наиме, једна од пресудних тема збирке Најлепше вештине јесу, с једне стране, читање, и са њим неодвојиво повезано сазнавање света, и с друге, језик и писање, који нас воде до питања стварања

Главна јунакиња овог романа, проститутка Лејла Текила, животну причу почиње у тренутку своје смрти. Лејла је водич кроз породичне односе и народне обичаје у дубокој провинцији. Након што је брутално убијена и бачена у контејнер, Лејла се из минута у минут, присећа делова свог прерано зауставњеног живота. Из исечака њеног сећања слаже се прича од

Влада Арсић (1967) новинар, писац и истраживач, аутор је десетак књижевних дела, романа и збирки прича („Лопатање ђавола“, „Изгубљене у магли“, „Армагедон“, „Бродолом“, „Кад звона занеме“, „Ноћ архангела“, „Невиђена Србија“, „Приче уз огњиште“, „Осиње гнездо“, „14:14“). Живи и ствара у Београду. У делима се бавио пошастима које прете младима у нашој земљи (педофилија, наркоманија, секте,

Матори, приповедачев отац, тешко је болестан и пре смрти долази из Аустралије у Брчко да види сина са којим је цео живот у затегнутим односима. Његов син је писац који се из Осла вратио у Брчко и живи на броду – плови, понекад пише и редовно се дрогира. Отац му купује већи, али стари брод

Пред вама је Избор – затворити се у мрачне подруме прошлости или у живот закорачити пуни наде, с мислима о срећнијој и лепшој будућности. Тако је било и са мном, уместо да будем тужна и депресивна, изабрала сам да будем срећна. Др Идит Ева Игер рођена је у Кошицама 29. септембра 1927. године, у породици

(приредили Љубица Арсић и Дејан Михаиловић) Тематска књига прича Зов даљине, састављена је од прича водећих српских писаца, који су се одазвали позиву приређивача да нас својим приповедним умећем поведу на узбудљива литерарна путовања. Збирка почиње Хандкеовом причом „Епопеја о ишчезавању путева“ који нас као страни писац уводи у књигу (што је обичај код антологија

„Једног дана нашао сам неку књигу, отворио је, и то је било то. Стајао сам и читао. Понео сам књигу до стола. Редови су глатко клизили страницама, као плима. Свака реченица имала је сопствену енергију. Та стварност сваке реченице давала је страници живот, као да је нешто урезано у њу. Најзад сам открио човека који

Аутор ове, како је наведено, прве свеобухватне биографије нашег Нобеловца, Михаел Мартенс, немачки је новинар и публициста, рођен у Хамбургу 1973. године. Као дугогодишњи дописник немачког листа Фракфуртер алгемајне цајтунг једно време провео је у Русији, Атини и Истанбулу. У Београду ради од 2002. до 2009. године. Током своје каријере велику пажњу посветио је проучавању

Награђивани роман шпанског писца Андреса Барбе, Блистава република (,República luminosa), мрачна је прича о тридесет двоје деце непознатог порекла и нејасног језика која се ниоткуда појављују у маленом тропском градићу Сан Кристобалу насилно се понашујући према локалном становништву. Временом, како постаје све теже одржати ред, градске службе организују потеру за малим странцима погрешно верујући да

Гроздана Олујић је дипломирала енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Истакла се као романсијер, бајкописац, есејиста, антологичар и преводилац. Писала је за децу и за одрасле. Њена дела су преведена на чак 36 светских језика. Добитница је НИН-ове награде за роман „Гласови у ветру” 2009. године. За књиге за децу добила је

Горан Марковић чувени је југословенски филмски и позоришни редитељ, сценариста и писац. Дипломирао је филмску режију на светски признатој филмској академији ФАМУ у Прагу 1970. године. До сада је режирао око педесет документарних и једанаест дугометражних филмова, који се сматрају антологијским остварењима домаће кинематографије: „Специјално васпитање“, „Национална класа“, „Мајстори, мајстори“, „Вариола вера“, „Сабирни  центар“, „Кордон“,

У својој најновијој књизи за децу, „Како је један таван постао славан“ Милоје Радовић читаоца уводи у један невероватан свет. Свет који се дешава на једном, наизлед, сасвим обичном тавану. Први јунаци са којима се читалац сусреће јесу старе, истрошене, похабане ствари које се ипак надају да ће поново једнога дана некоме бити потребне. Поцепана

Који су најјачи страхови данашњице ако изузмемо архајске страхове од природних катастрофа и да ли човек и човечанство нешто могу да науче преко искуства страха, само су нека од питања која нас уводе у занимљиве теорије о страху у истоименој књизи Владете Јеротића.

„И развијајући своју фабулу по сваку цену, он се коначно сасвим губи у праски речи и витлању слика и ситуација, у церебралним подвизима из којих се осећа једино дах библиотека и брзо листаних фолијаната.” Иво Андрић, један од првих критичара „Бурлеске Господина Перуна Бога Грома”, Књижевни гласник, књ. 5, бр. 2, 16. јануар 1922.

Француски писац румунског порекла, Ежен Јонеско, својим кратким причама, чланцима и есејима, драмским делима („Ћелава певачица“, „Столице“, „Носорог“), је умногоме обликовао културне токове модерног доба. Са Семјуелом Бекетом, најистакнутији је представник и утемељивач „Театра апсурда“. На класично схватање позоришта одговорио је својим “антитеатром”, без традиционалних шема, заплета, без граница између реалног и фантастичног.

Енес Халиловић је рођен 1977. године у Новом Пазару. Аутор је шест песничких књига, три збирке прича и две драме. Са супругом Елмом Халиловић у коауторској књизи „Загонетке“ објавио је 172 прикупљене народне загонетке. Главни је и одговорни уредник часописа „Сент: лист за књижевност, умјетност, културу“ и главни уредник „Екермана: веб часописа за књижевност“.

„Могло би се рећи да се пацијент не сећа ничега што је заборавио или потиснуо, али да дела у складу с тим. Репродукује то, не као сећање, већ као чин, не знајући да се понавља“. Сећање, понављање и превазилажење, Сигмунд Фројд

Роман Ноћни воз за Лисабон, швајцарског писца и филозофа Петера Бијерија (1944), познатијег под псеудонимом Паскал Мерсије, први пут је објављен, сада већ давне, 2004. године. Одмах по излажењу изазвао је огромну пажњу читалаца немачког говорног подручја, а када је 2008. преведен на енглески језик, постаје један од најчитанијих романа те године у свету и

Хиперборејци [грч. hyperbóre(i)os, хипер-, Boréas север], у грчкој митологији, народ на крајњем северу Европе где се не може доспети ни копном, ни морем, живе у миру и изобиљу. Речник страних речи и израза, Иван Клајн и Милан Шипка То је мишљење Грка, у ствари можете рећи мит, а можете рећи и конструкција, филозофска, јер има

Ришард Капушћински (1932-2007), пољски есејиста, песник и новинар, био је предавач фактографске књижевности на европским и америчким универзитетима. Писањем репортажа бавио се од студентских дана, када је добио и прву награду. Касније су уследила  бројна признања у земљи и свету као и више номинација за Нобелову награду. Трагајући за изворима савремене историје,  путовао је и

Дебитантски роман афроамеричке ауторке Енџи Томас привукао је огромну пажњу јавности када је објављен, управо због актуелности и универзалности теме којом се бави – расизма. Приказујући живот младе црне девојке Стар која живи у гету, а школу похађа у „белачком крају“, ауторка приказује дубоке поделе у америчком друштву и предрасуде које постоје код обе расе.

„Још није ни свануло. Савана је спавала. Јофи се пробудио жедан. Пун месец сијао му је право у лице. Значи ти си ме пробудио? Зар баш никад не могу имати мира?“

Рај Лорига један је од, како се често одређује његова књижевност, најистакнутијих аутора прљавог реализма  савремене шпанске литературе. Рођен је у Мадриду 1968. године. Поред књига прозе, написао је и неколико филмских сценарија, а режирао је и два филма. Већ првим својим романом Најгоре од свега скренуо је пажњу на своје писање, а дела су

Михаел Енде је један од најпопуларнијих и најуспешнијих немачких аутора двадесетог века. Светску славу је стекао као писац за децу, али се опробао и у књижевности за одрасле.

Сајака Мурата рођена је у Јапану 1979. године. Ауторка је више романа, а за неке од њих добила је престижне литерарне награде у својој земљи. Данас је једна од најпризнатијих јапанских књижевница нове генерације.

Миљенко Јерговић је савремени босанско-херцеговачки и хрватски писац за кога с правом можемо рећи да је „писац Сарајева“. „Неземаљски израз његових руку“, условно речено роман, који за окосницу има причу о Сарајевском атентату, чине два дела.

Циганин, ал најлепши је трећи роман Кристијана Новака, аутора чији је претходни роман Чрна мати земла привукао пажњу критике, а Вечерњи лист Хрватске уврстио га је у десет најбољих хрватских романа у последњих педесет година. Оба романа су послужила за представе Хрватског народног казалишта, док је Чрна мати земла екранизован.